Кућа Добрих Вести

Login

Испраћај Патријарха Иринеја

Оцените овај чланак
(3 гласова)

patrijarhirinejjjjjjjjПатријарх српски Иринеј, уснуо у Господу од последица борбе против невидљивог непријатеља са којим се суочава планета, 45. Поглавар Српске православне цркве на трону Пећке патријаршије, први је архијереј чији ће земни остатци почивати у крипти храма Светог Саве, највећег храма на Балкану и трећег по величини православног храма у Европи.

 

Многобројни грађани, великодостојници цркава, највиши представници државе Србије и других држава, испратили су блаженопочившег патријарха Иринеја кога ћемо памтити као чувара вредности Јеванђеља и чији ће лик и смиреност опхођења и даље зрачити, пре свега над Београдом и Србијом а и за остале његове поштоваоце из других држава, цркава и религија.

 

Своје високо послушање прихватио је пре десет година са свешћу да неће бити лако доћи на патријарашки престо после бескрајно вољеног патријарха Павла који није био само службеник цркве већ свети човек, и преузети кормило цркве после његових светачких, јасних и општеприхвачених начела - да је најважније да будемо и останемо људи.

 

Патријарх Иринеј је био најбољи избор за спровођење важних хришћанских правила патријарха Павла.

 

"Кад дођемо пред Божји престо неће бити важно које смо вере и нације, да ли смо Срби, Хрвати или Словенци - већ какви смо људи", јавно је говорио почивши патријарх Иринеј који је својом благошћу успео да уђе у срца људи.

 

Блискост са верујућима и проповеди

 

Патријарх Иринеј Гавриловић прешао је дуг пут од дечака Мирослава са Каблара из села Видово до пећког трона али вођен јеванђелским вредностима које је успевао да приближи људима својим ненаметљивим проповедима.

 

Вредна је помена једна вечерња служба пред малобројним верницима колује он обављао савесно као да је црква пуна. Са стране је стајао монах за кога се знало да се донедавно из личних разлога одрекао звања а сада се поново појављује у монашкој ризи. Патријарх Иринеј је знао да сељуди у цркви питају и да им треба дати одговор па је по завршеној молитви смирено и благо ослоњен на скиптар почео проповед. Говори о светој Марији Египћанки о њеном блудном животу и одлуци да се искрено покаје одласком у пустињу где је остала до краја живота а њен подвиг и нови живот у Христу имао је за исход посвећење чији је пример део јеванђеља.

 

Сваку је прилику користио да на свакодневни живот примени Јеванђеље по чијим је начелима и сам живео.

 

Неће ни нашој цркви бити лако после одласка ова два архијереја тако јасних начела којима су се супротстављали мржњи која води само неразумевању и удаљава нас од преко потребног дијалога. Према речима професора др Дарка Танасковића, великог познаваоца религије, патријарх Иринеј је својим филозофским миром успео да укаже на важност дијалога не само са другим конфесијама већ и са другим религијама, да са поглаваром Римокатоличке цркве папом Франциском успостави и оживи начело међусобног уважавања у тренутцима када јејавна тема била канонизација Алојзија Степинца и њено одлагање.

 

Патријарх и папа Франциско су се свету обратили као људи дијалога и каохришћани указавши тако да је хришћанство категорија далеко изнад свих подела.

 

"Људи су затворени у поделе и заборављају да постоји нешто даље што се зове хришћанство", ксже професор Танасковић.

 

Његов животни и пастирски програм био је само и једино Јевањђеље надобробит цркве и народа, пратила га је увек разборитост и посвећенеост добрим односима са другима.

 

Епископ бачки Иринеј је после литургије на сахрани рекао да је ово за све нас тужан повод, због одласка патријарха Иринеја али и радостан јер смо у тренутку када човечанство вапи за миром више него у свеколикој историји, за првојерарха имали човека који нас је сабирао и приближавао

Богу као извору мира рушећи преграде и непријатељства.Треба разумети, како је рекао епископ бачки, да нас је у томе окупљао патријарх Иринеј као живи сведок Јеванђеља.

 

Људи су му олако замерали због ригидности а неки због попустљивости а ми треба да га памтимо као човека мира о чему сведоче и његова имена - и световно и духовно.

 

Рођен је 1930 у селу Видово код Чачка као Мирослав Гавриловић а замонашио га је 1959 патријарх Герман када је добио име Иринеј (грчки Мир).

 

По завршеној гимназији у Чачку завршио је Богословију у Призрену и Богословски факултет у Београду. Био је професор у призренској Богословији када му је најближи сарадник и пријатељ био епископ рашко-призренски, потоњи паријарх српски Павле.

 

Постдипломске студије завршио је у Атини а потом је постављен за управника монашке школе манастира Острог.

 

У значајни део његове биографије спада 35 година на челу Нишке епархје а у заслуге обнова 40 запустелих храмова и духовно враћање народа цркви и вери.

 

За патријарха је изабран 22. јануара 2010 године а у трон уведен у Пећкој патријаршији као 45 поглавар СПЦ. Његова неостварена жеља је да се у храм Светог Саве на београдском врачару пренесу мошти патријарха Варнаре за време чијег је столовања започела изградња храма.

 

Околности су довеле до тога да у новоосвећену крипту испод куполе са мозаичном представом Хиста Пантократора уСпомен храму буду најпре положени земни остатци патријарја Иринеја.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 23 новембар 2020 10:11
Gordana Zankovic

ГОРДАНА ЗАНКОВИЋ - Рођена, живи и ради у Београду као новинар и преводилац.
Четрдесет година радног стажа провела је у обе професије, a у новинарству највећи део бавећи се питањима религије, претежно догађајима везаним за цркве и верске заједнице у Србији.

,,Кућа добрих вести" је права прилика да искуство које сам стекла у сусрету са умним људима и посебно људима од вере, филозофома, теолозима и другим који верују да је добро једино право опредељење, пренесем онима који тај пут следе и желе то да чују!

Као књижевни преводилац објавила је више превода са француског, италијанског и енглеског језика. Судски је тумач за француски језик.

Завршила је Девету београдску гимназију и Филолошки факултет, одсек за романистику.
Мајка је две предивне ћерке Милице и Невене!

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија