Logo
Одштампајте ову страницу

Међународни Дан људских права

Оцените овај чланак
(1 Глас)

ljudipravaaddadaghghghghghГенерална скупштина Уједињених нација прогласила је 10. децембар за Дан људских права 1950. године како би скренула пажњу „народа света“ на две године раније потписну Универзалну декларацију о људским правима, као први свеобухватни инструмент заштите људских права.

 

Људска права су основна права која има свака особа, која се стичу рођењем, која су неотуђива и недељива, својствена свим људима, без обзира на држављанство, пребивалиште, пол, национално или етничко порекло, боју коже, веру, језик, или било који други статус. У Републици Србији људска права загарантована су Уставом, општеприхваћеним правилима међународног права, ратификованим међународним уговорима и законима.

 

Србија овогодишњи Међународни дан људских права дочекује у незавидном положају - док активисти критикују стање у овој области, представници власти неретко дају изјаве из којих би се могло закључити да се права и слободе поштују.

 

И пандемија ковид 19 која је почетком године почела је да се шири планетом и оставља иза себе све већи број заражених и мртвих. У одлучној намери да се пандемији супротставе, државне власти су у нашој, као и у другим земљама, посегнуле за ограничењем људских права. Осим на плану људских права, последице пандемије могле су се пратити и у другим областима – економији, култури, просвети, спорту...

 

Економске активности су редуковане, а тамо где је било могуће приватни простор је трансформисан у радни. Културна збивања, као и просветне активности из реалног простора преселиле су се у виртуални. Спортисти су се такмичили пред празним трибинама, а пандемија мења и обрасце нашег свакодневног функционисања.

 

Пандемија је комплексан феномен. Она провоцира државну интервенцију, али исто тако и нашу оданост људским правима, јер грађани заслужују да уживају сва људска права која им припадају. Устав Републике Србије је јасан: када се прибегава ограничавању људских права, мора се водити рачуна о суштини права која се ограничава, а затим и о сврси, природи и обиму ограничења.

 

Сва су ова питања изузетно важна, јер се на основу њих доказује и демократска зрелост заједнице и њена приврженост универзалним вредностима.

 

У овом контексту не треба заборавити мањинске групе и социјално угрожене категорије становништва.

 

Алијанса против дискриминације Рома поводом Међународног дана људских права који се ове године обележава у време пандемије KОВИД-19,  указала је у свом саопштењу на потребу хитног решавања недостатка приступа чистој води у 159 подстандардних ромских насеља у којима живи 32,843 људи. Тим за социјално укључивање и смањење сиромаштва Владе Републике Србије и Тим Уједињених нација за људска права су у новембру 2020. године објавили истраживање   „Мапирање подстандардних ромских насеља према ризицима у приступу   правима у Републици Србији са подацима који указују на овај проблем. Право на воду за пиће једно је од основних људских права а недостатак приступа безбедној води за пиће у време пандемије KОВИД-19 је највећа повреда људских права. Стање у подстандардним ромским насељима на ивици је хуманитарне катастрофе, а посебно су угрожени Роми који се баве прикупљањем секундардних сировина. Без довољно прихода, без могућности да обављају послове у неформалној економији, без струје, воде и заштитне опреме против корона вируса Роми и Ромкиње препуштени су сами себи, зависе углавном од хуманитарне помоћи коју им повремено обезбеђују међународне организације. Последњих 20 година посебна пажња се поклања ромској популацији али ситуација на терену указује да   је она само декларативна без јасне политичке подршке која би водила решавању њиховог тешког положаја".

 

Пројекат “Инклузија Рома и других маргинализованих група у Србији” указује да су истраживања које су у протекле две године спроведена у сарадњи са повереницом за заштиту равноправности Бранкицом Јанковић, показала да 95 % грађана сматра да дискриминација у Србији постоји и да се најчешће испољава у области рада и запошљавања (74%), социјалне заштите (30%), здравства (29%) и образовања (20%), а да су јој према мишљењу 50 одсто испитаника најизложенији Роми, а потом жене (33%).

 

 

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено четвртак, 10 децембар 2020 21:22
Кућа добрих вести

Најновије од Кућа добрих вести

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015