Logo
Одштампајте ову страницу

Упознајте свет гауча кроз изложбу о Мартину Фјеру

Оцените овај чланак
(1 Глас)

gaucoСа богатом културом, посебним стилом живота и обичајима, гаучи су као саставни део аргентинског друштва познати широм света. Више о њиима посетиоци Института Сервантес могу да сазнају до краја месеца на изложби "Илуструјући Мартина Фјера".

 

Спев о Мартину Фјеру (1872), чији је аутор Хосе Ернандес, сматра се симболом и националном иконом аргентинског друштва, приказујући уз историју тог друштва и бројне обичаје, културу, навике и традицију гауча. Амбасада Аргентине и Институт Сервантес у Београду изложбом “Илуструјући Мартина Фјера” представљају 13 литографија које је познати сликар, цртач и гравер Карлос Алонсо (Тунујан, Мендоса, 1929) реализовао за издавачку кућу Емеце. Поред тога, уз чувене Алонсове илустрације за поменуто издање овог спева, изложбу у Институту Сервантес, посетиоце дочекује и упознавање са светом гауча, надалеко познатих припадника аргентинског друштва.

 

Гаучо је способни јахач и одгајивач стоке, карактеристичан по својој физичкој снази, набуситости и уздржаном и меланхоличном карактеру. Скоро све послове завршавао је на коњу, животињи која је била његов најбољи сапутник и његово читаво богатство. Гаучи су се током двеста година борили против непријатељстава домородаца и тешких услова подручја. Развили су племенит и смео дух. Живели су номадским животом, без везивања и предрасуда, певали о бунтовништву и волели слободу. Никада нису имали господара и издржавали су се захваљујући раду у пољу.

 

За гауче је важно место сусрета била пулперија (бакалница), где су између осталог и пили, певали, играли игре… Ни туче нису мањкале, избијале су због одбране части и умели су да се лате и ножева. Истовремено, то је био и простор за паузу између тешких послова, а служио је и као магацин за обичне занате.

 

Постоје и различити типови гауча. Тако је пајадор својеврсни путујући певач чији је инструмент гитара, а окупљања сељана представљају његов друштвени живот. Пева импровизоване десиме пред спонтаном окупљеном публиком. Борац је гаучо који је навикао на борбе до смрти против староседелаца. Његово наоружање је дуги нож зван факон и ласо са куглама на крају. Ту је и мајстор, лењи гаучо без посла, неизвесне судбине, који лута пограничним пределима и бежи од закона, док политичар суди у борбама цивила и заузима страну.

 

Када је реч о њиховој препознатљивој одећи, гаучи су препознатљиви по пончу. У питању је ткано ћебе, са отвором у средини за навлачење преко главе, које је коришћено као капут, али повремено и као штит, када се током борбе увија око руке. Ћирипа је врло лагана тканина која се провлачила између ногу, а причвршћивала са гајкама или појасом, попут панталона. Неизбежни шешир најчешће је прављен од коже и коришћен је као заштита од сунца, кише и ветра. Мараму, која се користила испод шешира, звали су „серено“ или „серенеро“, а користили су је како би се заштитили од сунца, комараца или ветра, као и за брисање зноја са лица. Чизме које носе прављене су од сирове коже неукроћеног, младог коња, док су њихове кошуље прављене од лагане сељачке тканине, широких рукава. Чак је и њихово доње рубље било извезено, уз то и довољно широко како би могли лакше да се крећу.

 

Улаз на изложбу „Илуструјући Мартина Фјера“ је бесплатан, а поставка ће пред београдском публиком бити изложена до краја фебруара. Галерија Института Сервантес отворена је сваког дана од 09 до 17 часова. У складу са важећим мерама, приликом посете обавезно је ношење маски, а галерију истовремено може да посети највише осам особа.

 

Извор: Кућа добрих вести

 


Последњи пут измењено понедељак, 15 фебруар 2021 15:10
Кућа добрих вести

Најновије од Кућа добрих вести

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015