“Неке библиотеке су места која складиште књиге, а друге права уметничка дела за себе. Оне су као дневне собе градова – топла места у која свако може да дође и учи – негују једнакост”, каже професор Кемпбел, човек који је путовао светом у потрази за најлепшим и највећим библиотекама.
Библиотека као слика раја
Гастон Башлар, француски математичар, епистемолог и теоретичар поетске маште, замислио је слику раја као огромну библиотеку, а његове становнике описао као особе са свакодневним апетитом за читање. Интересантно, зар не?
Поставила сам себи неуобичајено хипотетичко питање. Да којим случајем проради временска капсула и да се преда мном појаве ренесансни генији, Микеланђело или Леонардо да Винчи, како бих им објаснила шта је рачунар и интернет.
Размишљам и чини ми се да би најприкладнији израз била велика, светска библиотека, са бројним преградама, баш као прозори у Њиндоњс-у, са најразличитијим темама, ауторима и изворима.
Библиотека је било у њихово време, није се баш много шта променило од средњег века. Добро, ништа значајно, сем ако изузмемо електронске књиге, чији нисам љубитељ.
Ја сам читалац старог кова, волим да додирнем папир, волим звук окретања страница, волим да осетим мирис књиге…
Још једно запажање! У модерном времену у коме живимо има више писаца него читалаца. На срећу, библиотеке и даље испуњавају своју сврху, чувају и негују највредније тековине човечанства.
И данас су спасоносна места, непресушни извори инспирације, чак и права одморишта од суморне свакодневнице, бег од стварности.
Прве личне библиотеке, збирке пергамената и папируса, имали су још Еурипид и Аристотел. Ех, кад бисмо којим случајем могли да завиримо у славну Александријску библиотеку или Византијску библиотеку цара Константина. Каква су то тек непроцењива блага била!
Данас смо у прилици да завиримо у најлепше библиотеке света, које чувају огромно људско знање међу својим зидовима, музејским збиркама, чаробним преграцима и са библиотекарима необичних моћи… Као што је приказано у филмском блокбастеру Библиотекар.
Целзусова библиотека у Ефесу, Јавна библиотека у Бостону, Градска библиотека у Ливерпулу, Јавна библиотека у Ванкуверу, Национална библиотека Кине у Пекингу, Конгресна библиотека у Вашингтону, Ескориал библиотека у Мадриду, Правна библиотека у Ајови.
Да наставимо даље, Библиотека Колеџа Сеинт Џон у Кембриџу, Библиотека у Ванесели у Норвешкој, Градска библиотека у Штутгарту, Библиотека Свете Геновеве у Паризу, Национална библиотека Аустрије, Библиотека Џон Рајландс у Манчестеру, Библиотека Тринити колеџа у Даблину.
Да не заборавим Библиотеку Александрину (добар покушај оживљавања чувене Александријске библиотеке), Државну библиотеку Викторије у Аустралији, Библиотеку Каназању Умимираи у Јапану, Библиотеку Лоуис Нуцера у Ници, Националну библиотеку Чешке (у оквиру Клементинум музеја) и манастирску библиотеку Страхов у Прагу, али и Народну библиотеку Србије у Београду… Само су неке од најлепших.
Још о најлепшим библиотекама света можете прочитати на OВДЕ.
Извор: Кућа добрих вести
