Ради се о седам страница Бојићевих раних радова.
Ту је и оригинално Бојићево сведочанство за други разред Друге београдске гимназије из 1904. године. Славни песник је био изврстан ђак, са свим петицама и „владањем примерним, вредноћом похвалном“.
Бојић је у рат ушао као студент филозофије, већ истрошеног здравља, и није доживео његов крај. За свега 25 година живота оставио је изванредан траг у српској књижевности. Као сведок масовног умирања на острву Виду, написао је песму „Плава гробница“, најлепшу и најпотреснију песму о највећем страдању. Песму која је постала симбола патње и целог Првог светског рата, песму без које би српска књижевност била веома осиромашена.
Материјале је Удружењу Адлигат поклонила породица Мирка Бојића, Милутиновог братанца.
„Дуго пријатељство породице Лазић и породице Бојић сада је крунисано овим дивним даром, на неки начин и у спомен на путописца и уредника Илустроване политике, дописника Политике из Индије, Мирка Бојића, који је нарочито био везан за Адлигат. Међусобно уважавање, али и посвећеност истим циљевима у култури, жеља да праве вредности буду заувек сачуване, али и приказане јавности, ујединиле су нас на искрено и дубоко“, каже Виктор Лазић, председник Адлигата и додаје да ће ови рукописи бити изложени у новом изложбеном простору који се управо гради, а у којем се очекује велики број посетилаца по завршетку пандемије.
Претходно је Адлигату поклоњена и Бојићева лична посетница и књига из Бојићеве личне библиотеке са више његових потписа, прошарана подвлачењем и маргиналијама славног песника. Ради се о књизи „Афекти у данашњој психологији по Вунту“, професора Петра Марковића, штампана у Чачку 1910. године.
„На основу подвлачења текста, може се много закључити о Бојићевим размишљањима, двоумљењима, филозофским размишљањима и психолошким стањима. Изванредно важан материјал“, каже Виктор Лазић, председник Удружења и додаје: „А непознати и необјављени рукописи, то је златни грал његове заоставштине, то је још једно чудо које се нашло под нашим кровом, које ми, са великим задовољством чувамо и представљамо јавности“.
Обележена је пета годишњица смрти Милана Вукоса
Обележена је пета годишњица смрти Милана Вукоса (1932-2016) свечаним отварањем његовог легата у Удружењу за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“. Легат је основала његова супруга, новинарка и глумица, Стеванка Чешљаров.
Милан Вукос је био дугогодишњи директор Телевизије Београд, потпредседник Скупштине града Београда у време Бранка Пешића, најмлађи министар (секретар за културу) СР Србије и амбасадор СФРЈ у Венецуели. Значајно је утицао на доношење Закона о библиотекама Србије из 1965. године, којим се Народној библиотеци, као централној матичној библиотеци у Србији, додељује посебно место на Светосавском платоу. Био је и главни и одговорни уредник култног листа Студент и један од оснивача најзначајнијих манифестација културе у Београду, БИТЕФ-а, БЕМУС-а, ФЕСТ-а и Радости Европе. Његовим залагањем су многи глумци и књижевници добили тада станове, а сликари атељее. Покретач је доделе Октобарске награде.
Директор Радио-телевизије Београд био је од 1972. до 1985. године, у периоду који је био познат као „златно доба телевизије“.
„Адлигат је чудо српске културе и поносна сам на то што се управо овде налази легат Милана Вукоса. Не бих могла да замислим боље место за човека који је цео живот помагао другима и који је иза себе оставио велики траг. Недавно је једна улица по њему добила назив, а отварањем легата ће будуће генерације моћи далеко више и боље да се информишу о његовом животу и раду“, каже Стеванка Чешљаров.
Збирка Милана Вукоса у Адлигату формирана је 2018. године, а сада је прерасла у легат. Поводом годишњице је Вукосова ћерка Маја Џелатовић поклонила део очеве библиотеке, укључујући драгоцене књиге са посветама, док је супруга Стеванка Чешљаров такође донела још неколико аутентичних предмета.
„Легат смо отворили у складу са свим епидемиолошким прописима. Иако нас је било свега петоро присутних, направили смо свечану изложбу са предметима из легата и подсетили се анегдота из живота овог великана. Стеванка Чешљаров је чланица оснивач Адлигата и посвећена је нашем пројекту већ годинама. Захвални смо јој на овом изузетном легату, у којем се могу видети Вукосови фото-албуми, награде и признања, лична документација као и мноштво личних предмета и нешто књига из његове личне библиотеке. Милан Вукос је био скроман човек који је за Србију учинио много и заслужио је да га се често сећамо“, каже Виктор Лазић, председник Адлигата.
Преминуо књижевник Добрашин Јелић
Књижевник Добрашин Јелић (28.8.1946 - 29.3.2021), члан Удружења за културу, уметност и међународну сарадњу "Адлигат", преминуо је крајем маја од последица корона вируса. Јелић је писао прозу, поезију и књижевну и ликовну критику, а Удружењу Адлигат се је поклонио део своје библиотеке и више десетина потписаних књига. Аутор је више од педесет књига.
Јелић је основну школу завршио у Андријевици, гимназију у Иванграду (Беране), а Правни факултет у Новом Саду. Завршио је Пешадијску школу резервних официра у Билећи, и стекао чин резервног капетана прве класе. Прву причу („Једноруки ловац“), објавио је, 20. марта 1983, у титоградском листу „Побједа“.
Поред чланства у Адлигату, био је и члан Удружења књижевника Србије, Удружења књижевника Црне Горе. Превођен је на енглески, италијански, јерменски, бугарски, македонски, словеначки, и албански језик.
Извор: Кућа добрих вести