Кућа Добрих Вести

Login

Премијера представе "Венера у крзну"

Оцените овај чланак
(1 Глас)

veneraaaaaДрама „Венера у крзну“ Дејвида Ајвса имаће премијерно извођење 20. априла у Театру „Вук“ у редитељском читању Тање Мандић Ригонат и извођењеу Катарине Марковић и Милутина Милошевића.

 

Драма "Венера у крзну" Дејвида Ајвса није драматизација чувеног романа из 19. века "Венера у крзну" Захера Мазоха, већ оригинално драмско дело.

 

По овој драми Роман Полански је 2013. године снимио филм, као сатиру о сексизму. Драма почиње као прича о писцу Томасу Новачеку, који је драматизовао роман Захера Мазоха, а жели и да га режира, па организује аудицију како би пронашао идеалну глумицу, која би оживела на сцени његову фантазију, визију Ванде фон Дунајев, доминантне жене, окрутне Венере из Мазоховог романа. На аудицију долази глумица Ванда Џордан, па се између њих двоје развија сложена психолошка игра, коју Дејвид Ајвс дијалошки мајсторски гради.

 

У драми "Венера у крзну" Дејвид Ајвс реконтекстуализује роман Захера Мазоха. Он га користи као грађу за компоновање вишеслојне савремене прозоришне приче која преиспитује тему мазохизма, односе доминације и покоравања, позиције и игре моћи на више нивоа и планова. Тема освете Венере, због цивилизацијски кроћених, укалупљиваних, спутаваних моћи жене, тутњи кроз драмски текст. Позорница постаје место борбе глумице у редитеља, место њиховог узајамног пропитивања баш као и ликова из Мазоховог романа, културолошких образаца, улога и позиција жене и мушкарца унутар њих. Позорница је место у којем родне улоге губе свој друштвени ослонац и постају амбивалентне и замењиве. Место у којем су разне енергије, страсти, ставови, предрасуде, уплићу у стваралачки процес. Митско место у којем се мешају фантазија и реалност, сударају светови најдубље интиме, свесног и несвесног, испитује људска природа, нагони. То је место заноса и открића онога о чему ћутимо или нисмо свесни били да постоји у нама. Стварање у позоришту је бодријаровско завођење.

 

На најдубљем нивоу драма слави креативни принцип жене, оличен у митској Венери-Афродити, која има многа лица. Интригантан је у контексту покрета "Ме Тоо". Враћа нас на суштинска питања и интелигентно исмева псеудоканоне којима се, у име слободе, манипулише слободом и жене и мушкарца.

 

Роман "Венера у крзну" Захера Мазоха био је инспирација Францу Кафки за причу "Преображај", легендарној групи Велвет андергроунд и Лу Риду за песму "Венус ин фурс" (1967).

 

Редитељ Хесус Франко (1969) затим Виктор Нувенхас и Мартје Сејфер (1994) снимили су филмове "Венера у крзну". Роман је био инспирација многим сликарима. Са Захером Мазохом и његовом "Венером у крзну", објављеном 1870. године, мазохизам као тема уметничког дела је на поетичан и књижевно сложен начин, ушао у књижевност.

 

 

Извор: Кућа добрих вести


Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија