Да је наступио плодоносни период за филмаџије, глумце и целу филмску продукцију у Србији, говори и то да чак и корона пауза није довела до кризе продуктивности и снимања филмова.

Заиста, да је тако, говори у прилог и чињеница да су током седам дана фестивала у Центру за културу у Сопоту приказана 23 такмичарска филма.

Поред тога што културна збивања измешта из центра престонице и показује да и предграђе Београда може бити лепо за посетити у јулским топлим вечерима, овај догађај има потенцијала да постане и туристичи догађај, те да у наредним годинама Сопот и околина оживе од посетилаца и из других бивших делова Југе (Југославије) али и долазака страних посетилаца. 

Очекивања су велика како од општине Сопот тако и од Града Београда а да ли ће се то остварити остаје да видимо.

Да подсетимо како је текао само догађај.

На отварању 49. „Софеста”, чији је слоган „У предворју јубилеја”, испред биоскопске сале центра откривен је споменик „Статуа слободе”, која представља вишеструко увећану, адаптирану верзију фестивалске награде „Статуета слободе” вајара Миодрага Живковић. Пред бројним грађанима, „Софест” је отворио председник фестивалског одбора и општине Сопот Живорад Милосављевић, који је подсетио на предлог организатора да Сопот буде домаћин националног филмског фестивала који Србија нема, а морала би да има. „Позивамо надлежне институције и филмску јавност да бар почнемо расправу о томе и да се у разумном року донесе најбоља одлука”, нагласио је Милосављевић, након чега је почео ватромет.

Почасне награде „Статуета слободе” за допринос филмској уметности приликом отварања „Софеста” уручене су глумици Мири Бањац, и постхумно филмској и телевизијској монтажерки Вери Баронијан (1936‒2021), коју су примили кћерка Марија и син Вартан Баронијан. „Када мене не буде било, све што сам добила је лепо, имаће своје место, али најважније од свега је оно што ће остати у вама, у људима. То што сам урадила и што сте ви запамтили, то је победа”, рекла је Мира Бањац.

У част глумице отворена је изложба „Лица Мире Бањац” Позоришног музеја Војводине из Новог Сада, аутора Зорана Максимовића, а у центру је одржана панел дискусија „Мира Бањац ‒ живот за филм или са филмом”, уз почасне пројекције њених филмова „Зима” и „Руски цар”. У музичком делу отварања фестивала познате филмске мелодије извео је Уметнички ансамбл Министарства одбране „Станислав Бинички” са прваком Опере Народног позоришта Драгољубом Бајићем, а наступило је и Културно-уметничко друштво „Космај” из Сопота.

Током седам дана фестивала у Центру за културу у Сопоту приказана су 23 такмичарска филма, а пошто прошле године због пандемије није било „Софеста”, његов уметнички директор Александар Аврамовић раније је најавио програм као више него репрезентативни узорак двогодишње продукције и уметничких домета српског филма.

На отварању фестивала приказан је „Отац” редитеља Срдана Голубовића, а потом „Сутра је још увек јули” Дејана Влаисављевића Никта. Од јуче су кренула приказивања филмова „Револт”, „Асиметрија”, „Ајвар”, „Сумрак у бечком хаустору”, „Војна академија 5”, „Пролеће на последњем језеру”, „Дневник Диане Будисављевић”, „Четири руже” и „Екипа”. Такмичиће се и „Мамонга”, „Мој јутарњи смех”, „А. С.”, „Груди”, „Реална прича”, „Пролећна песма”, „Једини излаз”, „Оаза”, „Жив човек”, „Викенд са ћалетом” и „Лихвар”.

Чланови жирија фестивала, редитељ Слободан Скерлић, продуцент Милан Никодијевић и сценариста Јован Марковић одлучивали су о фестивалским наградама за најбољи филм, режију и главну мушку и женску улогу.

На „Софесту 2021” су приказана и по четири филма ван конкуренције и за најмлађе, а посебан додатак манифестацији ове године јесу кратки филмови младих аутора.

Филмски фестивал у Сопоту, који организује Центар београдских фестивала у сарадњи са Центром за културу у Сопоту, уз подршку Министарства културе Србије, и овогодишњи слоган „У предворју јубилеја” подсећа и најављује да ће манифестација наредне године доживети јубиларнo 50. издање.

Додељене награде на затварању 49. Филмског фестивала у Сопоту

Филмски фестивал у Сопоту завршен је у суботу увече проглашењем Гран прија за филм „Ајвар“ и награда за најбољу режију Срдану Голубовићу за „Оца“, за најбољу женску улогу Михаели Стаменковић, а мушку Филипу Ђурићу.

У наставку су детаљи о лауератима.

Награда ГРАНД ПРИ фестивала филму АЈВАР

Награда ГРАНД ПРИX фестивала додељена је продуценткињи филма АЈВАР (режија Ана Мариа Росси, у продукцији Биберцхе продуцтион), за мелодрамски интонирану причу, написану и реализовану ван стереотипа, која нам на свеж и оригиналан начин показује крај једне љубави и на аутентичан начин третира поменути жанр у срспкој кинематографији.

Награда је уручена продуценткињи Николини Вучетић Зечевић, која се веома захвалила свима у име целе екипе филма Ајвар.

Награда за најбољу режију СРДАНУ ГОЛУБОВИЋУ за филм ОТАЦ

Награда за најбољу режију додељена је Срдану Голубовићу за Филм ОТАЦ у коме, узимајући стварни догађај као повод да нам исприча сурову причу о борби оца за старатељство над децом, Голубовић гради надасве поетичну причу, универзално разумљиву, од Енкориџа до Варварина. Он сликама, конзистетнтно и стилски уједначено исписује ову причу показујући, са једне стране љубав и решеност, а са друге бирократску бездушност.

Испред куће Баш Челик Нина Стојадиновић је проочитала говор Срдана Голубовића: „Долазио сам на ваш фестивал као дете. Посебно ценим чињеницу да је фестивал настао на идеји и традицији антифашизма. Данас је фестивал изузетно важан, не само за средину у којој се дешава, већ за целокупну домаћу филмску сцену. Изузетно сам почаствован наградом за режију на вашем фестивалу. Свима честитам на истрајности и желим још пуно успешних фестивала“ – казала је Стојадиновић.

Награда „Мира Ступица” за најбољу женску улогу МИХАЕЛИ СТАМЕНКОВИЋ

Награда „Мира Ступица” за најбољу женску улогу додељена је Михаели Стаменковић за филм ПРОЛЕЋНА ПЕСМА (у режији Наталије Аврамовић) за аутентичан стил глуме и бескомпромисност у одабиру средстава којим нам храбро интерпретира лик младе редитељке, самохране мајке Петре која покушава да нормализује живот после развода. Стаменковић је успела да изведе бравуру, а целом филму да нову дубину и квалитет.

Михаела Стаменковић је изјавила примајући награду:“Ово је моја прва награда, а пошто је то статуа слободе,желим да кажем да читав свој живот тежимо ка слободи, и тако треба да наставимо. Поштујте туђу слободу и хвала!”

Награда „Бата Живојиновић” за најбољу мушку улогу ФИЛИПУ ЂУРИЋУ

Награда „Бата Живојиновић” за најбољу мушку улогу додељена је ФИЛИПУ ЂУРИЋУ за филм МОЈ ЈУТАРЊИ СМЕХ (у режији Марка Ђорђевића) за надахнуту глуму која се у интерпретацији лика тридесетогодишњег Дејана који закаснело одраста, никако не види као глума, већ као интимна и заиста проживљена истина читаве генерације.

Награду је примио редитељ филма Марко Ђорђевич који је на шаљив начин прочитао говор Филипа Ђурића : „Овај говор бих желео да посветим свима онима који су одлучили да из непознатих разлога баш мени уруче ову награду у овој спектакуларној конкуренцији, која од сада мојој маленкости постаје изузетно драга.”

НАГРАДА ЖИРИЈА публике припала је филму РЕАЛНА ПРИЧА

Жири публике доделио је НАГРАДУ ПУБЛИКЕ филму РЕАЛНА ПРИЧА у режији Гордана Кичића

Редитељ и главни глумац, Гордан Кичић, изјавио је примајући награду:

“Хвала вам пуно, велико ми је задовољство што сам добио баш ову награду, јер је она мени највреднија. Када правимо филмове, правимо их за себе са потребом да испричамо неке приче које нама значе, али и са потребом и интенцијом да се то публици допадне.”

Извор: Кућа добрих вести