Кућа Добрих Вести

Login

Одржан Вуков сабор у Тршићу

Оцените овај чланак
(1 Глас)

vukovsaborВуков сабор најстарија и најмасовнија културна манифестација у Србији.

 

Први Вуков сабор одржан је 17. септембра 1933. године, када је обновљена и свечано отворена Вукова родна кућа у Тршићу.

 

Сваки Вуков сабор има за циљ да, сећањем на Вукову личност и дело, шири просветитељске идеје, да негује и чува језик и народну баштину, да подстиче развој књижевности и народног стваралаштва.

 

Ова манифестација организује се у част нашег великог реформатора, културног делатника, просветитеља који је својом преданошћу доказао да је српски дух заиста непобедив. Зато сваке године, уз разноврсне културно-уметничке програме и пригодне свечаности славимо великог Вука.

 

Овогодишња манифестација, 88. по реду, oдржана је од 13. до 19. септембра 2021. године. 88. Вуков сабор спојио је Вуково стваралаштво са радом највећег српског писца, хуманисте, дипломате, али пре свега човека који је своје поверење поклонио речима, Ивом Андрићем.

 

Вук Караџић и Иво Андрић симболи су српског језика и писма, те стога и бастиони који су предано чували српски национални идентитет. Овогодишњи 88. Вуков сабор у знаку је најзначајнијег јубилеја наше културне историје – 60 година од доделе Нобелове награде Иви Андрићу.

 

Том приликом, у понедељак 13. септембра у 20 часова свечано отварање програма отпочело је у Вуковом дому културе. Свечано отварање било је обогаћено клавирским концертима „Метохијска појања“ и „Рашки мозаик“ композитора академика Светислава Божића, у извођењу филхармоније младих „Борислав Пашћан“, под диригентском палицом Ђорђа Павловића, шефа диригента Филхармоније младих и диригент Опере и Балета Народног позоришта у Београду. Као солиста наступио је Александар Синчук, пијаниста из Русије, победник на многим међународним пијанистичким такмичењима и професор на Факултету музичке уметности у Београду.

 

                                            VUK233333

Током седам саборских дана, Лозница и Тршић били су центар културног дешавања Србије у којем су се представиле најзначајније културне институције, многе изложбе и изведен је богат културно-уметнички програм.

 

У уторак, другог саборског дана у 20 часова у Вуковом дому културе, представио се КУД „Караџић“ својим Колажним програмом.

 

Трећи саборски дан био је оплемењен традиционалним представљањем Матице српске у 13 часова у Сталној поставци слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић, најстарије српске књижевне, културне и научне институције, као и њеног издања, Летописа Матице српске, књижевног часописа који у читавом свету најдуже, а без већих прекида излази још од 1824. године. Такође, у Галерији „Мина Караџић“ у Вуковом дому културе у 19 часова премијерно је бити приказан документарни филм „Први Вуков сабор у Тршићу“ (1933) Југословенске кинотеке у режији Петра Ж. Петровића и Чеде Поповића о којем су говорили Александар Ердељановић, управник Архива Југословенске кинотеке.

 

У Сталној поставци слика Миће Поповића и Вере Божичковић Поповић, у четвртак у 19 часова, представљена је изложба слика из колекције Интернационалног уметничког студија „Радован Трнавац Мића“ из Ваљева коју је отворио Радован Трнавац Мића.

 

У петак, 17. септембра у 16 часова, у Гимназији „Вук Караџић“ представљено је 28. годиште Српског народног илустрованог календара „Даница“ Вукове задужбине у сарадњи са Огранком Вукове задужбине из Лознице.

 

Истог саборског дана, у Библиотеци Вуковог завичаја, с почетком у 19 часова, одржана је промоција најновијег броја часописа „Књижевне новине“ и Удржења књижевника Србије. О часопису су говорили чланови редакције и Милан Лукић, оперативни уредник.

 

Претпоследњег саборског дана, у суботу, 18. септембра у Музеју језика и писма у Тршићу представљена је, изложба Етнографског музеја у Београду ауторке Данијеле Филиповић, кустоса и координатора Центра за нематеријално културно наслеђе под називом „Нематеријално културно наслеђе Србије“. Изложбу је отворила Тијана Чолак-Антић Поповић, директор Етнографског музеја и музејски саветник и Марија Јездић, дизајнер.

 

Осим значајног јубилеја – 60 година од уручења Нобелове награде Иви Андрићу , прослављено је и 50 година постојања Међународног славистичког центра у Научно-образовном културном центру „Вук Караџић“ у Тршићу, када је представљене и књига „Велике теме српске лингвистике“ и „Вук у Тршићу“, која представља заједничко издање Међународног славистичког центра и Центра за културу „Вук Караџић“. Том приликом учествовали су проф. др. Александар Милановић и проф. др Бошко Сувајџић. У амфитеатру порте Цркве Покрова Пресвете Богородице у 18 часова одржано је Гусларско вече у извођењу Гусларске секције КУД „Караџић“ из Лознице.

                                     

Завршна свечаност овогодишњег 88. Вуковог сабора одржала се на Саборишту 19. септембра 2021. године, с почетком у 12 часова. Пред саму свечаност, публика је могла да присуствује отварању изложбе „Вук и Немци“ у Научно-образовном културном центру „Вук Караџић“ у Тршићу.

 

Подизањем застава Вукових сабора уследио је програм завршне свечаности, приликом којег је поздравну реч упутити градочелник Града Лознице, Видоје Петровић, а традиционалну беседу одржаће проф. др Александар Милановић.

 

Поздравну реч и добродошлицу присутним гостима упутио је градоначелник града Лознице Видоје Петровић поруком да ако препознајемо циљ знаћемо да нађемо и пут до њега.

 

                                          vukcvet

 

„Ми знамо да тешкоће расту како се ближимо својим циљевима. За некога су то успеси на личном и породичном плану, за друге оно што остављају нараштају. Будимо зато Срби по Вуку, Андрићу или Николи Тесли, будимо људи по Патријарху српском Павлу. То се од нас очекује данас када имамо своје национално писмо Ћирилицу, најлепше писмо којим је српска држава намирила правду према Вуку. У славу Вуку“, поручио је градоначелник Видоје Петровић и наглашава да су Вук и наш нобеловац Иво Андрић, којем је посвећен програм овогодишњег Сабора, поред несаломиве жеље и воље да оставе нараштају трајно корисне вредности имали способност да свуда пронађу пријатеље, покрену људе и организују смишљену борбу да се дође до неког циља и успеха.

 

„Пишу, да се „Вук за своје време појавио врло рано, да га савеменици нису могли разумети“ док нобеловца Иву Андрића, већ називају оцем новије српске књижевности. Представљао је Вук, дакле, овај град и Лозницу своје будућности, која му је поред Сабора, оставила век и по гимназијског школовања, три основне школе са више издвојених одељења у Јадру, споменик, улице... У новије време именом Вуковог трга обасјала је Лозница свој центар града, уз подршку своје Владе и државе изградила Научни центар у Тршићу и допринела да се Вуков сабор уврсти у европску и светску културну баштину нематеријалних вредности, чиме смо, на најбољи начин, демистификовали, и свој, и Вуков, мит а заштитили његово дело“, поручио је градоначелник Видоје Петровић.

 

Уследила је беседа проф. др Александра Милановића у којој је указано на велике напоре Вука Караџића у борби за очување и реформу српског језика и традиције. Истакао је да су многи Вукови и вуковски поступци остали водиље до данас, захваљујући чему његово дело живи кроз студијске програме, библиографије, научне студије и просветне и културне институције као што су Матица српска и многе друге.

 

„Пре тачно две стотине година, године 1821, српско друштво било је пред језичком дилемом којим путем поћи. Данас, 2021. године, пред нама стоје другачије језичке дилеме, али су нам водиље ка правом путу добро познате, јер их доследно истичу генерације наших предака. И ако се у тренуцима слабости уплашимо за будућност српског језика и српске ћирилице, не клонимо духом. Нека нас охрабри добро позната Вукова порука, која у нашем народу већ дуго одзвања попут еха: Не да се, али ће се дати“, поручио је проф. др Александар Милановић.

 

Након беседе посетиоци су уживали у драмолету у три слике под називом „Иво Андрић: частан победник“ по тексту Мухарема Баздуља, а у режији Марка Станића.

 

Први Вуков сабор одржан је далеке 1933. године, 17. септембра у дворишту његове тада обновљене и освештане спомен-куће. Од тада се у Тршићу, сваке године уочи Мале Госпојине, окупљају поштоваоци Вуковог бесмртног дела.

 

У Научно-образовном културном центру "Вук Караџић, проф. др Бошко Сувајџић отворио је изложбу "Вук и Немци".

 

Завршна манифестација 88. Вуковог сабора у Тршићу одржана је 19. септембра у складу са тренутном епидемиолошком ситуацијом.

 

Манифестацији Вуковог сабора присуствовали су представници Владе Републике Србије,начелник Мачванског управног округа Владан Красавац, градоначелници градова и председници општина из окружења, директори јавних предузећа и установа, представници Вукове задужбине, Српске православне цркве, Војске Србије, представници медија.

 

Свечаност је отпочела на Саборишту,извођењем "Химне Вуку"Стевана Стојановића Мокрањца у извођењу хора Гимназије"Вук Караџић" из Лознице и подизањем заставе Вукових сабора.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 24 септембар 2021 21:02

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија