Уметници не престају у природи да налазе неисцрпну инспирацију за своје креације покушавајући у различитим уметничким формама, од слике и скулптуре, до музике и стиха, да овековече и публици пренесу свој доживљај богатства боја, облика, звука, светлости и сенки кој8ма природа обилује. Последњих година срећемо се са новом формом ликовне уметности, својеврсном комбинацијом еколошко-вајарско-ликовног умећа, израдом тераријума.

Ликовни уметник, осим естетских стандарда, мора владати и додатним знањим из ботанике, физике и низа других вештина, како би могао од биљака, дрвета, камена, разних материјала, воде и још много тога, да створи јединствено ликовно дело које краси затворене просторе.

Млади београдски ликовни уметник Филип Стефановић (27), који је себе пронашао у новој ликовној форми, за портал "Кућа добрих вести" говори о свом уметничком раду.

Замолићу Вас на почетку нашег разговора да објасните читаоцима шта је тераријум?

Тераријум је минијатурни самоодрживи и динамични еко систем креиран од стране човека, смештен у стаклену посуду која може да се запечати. Састоји се од дренаже, супстрата, декоративних материјала, као што су комади дрвета, камења, биљака и микро инсеката који одржавају тај затворени еко систем. Тераријум је живи естетски објекат, а за мене лично и уметнички објекат.

Како опстаје, како функционише тај затворени еко простор?

Затворени тераријум ствара јединствено окружење за раст биљака, јер прозирни стаклени “зидови” омогуц́авају да топлота и светлост уђу у тераријум, то подстиче воду која се налази унутар система да кружи кроз сва три агрегатна стања. На тај начин тераријум дословно сам себи обезбеђује неопходну количину воде, енергије и влаге унутар система. Влага из дренаже и супстрата,услед деловања топлоте и светлости, испарава, ствара кондензацију (из гасовитог прелази у течно стање), затим се слива низ “зидове” тераријума и наводњава биљке. Ово доприноси стварању идеалног окружења за раст и развој минијатурног еко система и биљака у њему. Такође, светлост која пролази кроз стаклене зидове тераријума омогућава биљкама неометани процес фотосинтезе. Оно што тераријум чини живим екосистемом су управо процеси циркулације унутар њега

Шта је за вас тераријум - слика или скулптура?

За мене лично тераријуми и живе креације представљају својеврсну уметничку форму, где је медијум изражавања - природа. Она је полазиште, медијум и циљ. У Јапану , природне креације, зен басте, бонсаи и саикеи су већ хиљадама година равноправне уметничке форме са класичном уметношћу И сматрају се пођеднако важним као и остале гране уметности. У Европи то ни данас није случај, уметници који раде са природом ретко се налазе у круговима високе уметности, изузетак су уметници Ланд Арт покрета који је био популаран у време када и Поп Арт и био директан одговор и опозит експлоатацији популарне културе. Тек последњих година јављају се уметници који на мени сличан начин користе природу као медијум и дају јој ново значење у контексту уметничких дела.

Графика је ваш основни ликовни израз. Колико је она присутна у процесу стварања тераријума?

Природа и природност унутар мојих живих цртежа су нераскидива веза у естетској интерпретацији. Не само што при стварању живих екосистема имплементирам ликовну уметност већ и при стварању уметности имплементирам свој доживљај живих есетских екосистема. У личном стваралаштву је то узајамно повезано. При креирању живих инсталација користим интердисциплинарана приступ, сублимишем различита знања и вештине из разних научних дисциплина- биологије,екологије, хемије, ликовне уметности, естетике...

Сам процес стварања почиње опсервацијом природе и осмишљавањем филозофског и поетског коцепта самог дела. Следи естестска визуализација идеје. И на самом крају егзекуција самог рада. Понекада се идеја рађа и у директном контакту са материјалом, мада чешћи је случај када материал циљано бирам како бих искреирао одређену замишљену композицију. Почетак реализације је репетиција, као мантра, на почетку празно стакло, инсталирање подлоге, креирање цртежа (композиција од камена и пањева), сађење биљака и покретање тог малог екосистема, и тај део реализације је готово увек исти. Поред својих естетских вредности има још једну вазну одлику, жив је и као такав сви еколошки и физиолошки процеси се у њему одвијају као у природи само у овом случају потпомогнути од стране човека како би еко систем егзистирао и био одржив.

Ваше еко-скулптуре нису статичне, мењају се. Шта се даље догађа са њима?

За разлику од класичне уметности где настаје готово дело, са природним поставкама то није случај. Са завршетком процеса креације се завршава само једна фаза стварања дела. С обзиром да је жив он се временом мења и трасформише, еволуира услед развијања еко система унутар поставке. Као аутор настојим да га одржавам и обликујем све док не постигнем првобитну замисао са којим је све и започело. Последњих пар година користим материјале који су потпуно природни и живи: камен, дрво, песак, различите биљке. То су материјали и средства од којих стварам “живи цртеж”.          

Они су заменили папир, трску и туш које сам користио раније и у потпуности променили приступ и перцепцију стварања. Са цртежа и графике ка природним поставкама /инсталацијама у облику акваријума и тераријума са циљем да постану живе ликовне и естетске инсталације у јавном простору, са циљем да приближим природу урбаном окружењу у којем живимо.

Напустамо атеље овог младог уметника за кога верујемо да ћемо тек имати прилике да видимо његов напредак како у графици, тако и у изазовно дисциплини израде тераријума, новој И занимљивој ликовној области која овде прави прве кораке.

Биографија:

Филип Стефановић је рођен 1994. године у Београду, где је након основне и средње школе уписао Факултет ликовних уметности и дипломирао 2017. год. у класи проф.др Владимира Вељашевића. У међувремену је магистрала и уписао докторске студије које ду још у току. Добитник је награде за графику малог формата Факултета ликовних уметности 2017.год. Организатор и предавач у оквиру графичке радионице "Handmade artist book".

Активни је излагач и учесник великог броја домаћих и интернационалних графичких колонија.

Извор: Кућа добрих вести