Миливој Каракашевић је рођен 30. јула 1948. године, а са 14 година је почео да се бави стоним тенисом.

Био је репрезентативац Југославије 17 година током којих су постигнути највећи међународни успеси.

Освојио је девет медаља на Светским и Европским првенствима. Вишеструки је освајач медаља на Медитеранским и Балканским играма, као и победник бројних међународних турнира широм света.

На домаћој сцени био је осам пута државни првак у појединачној конкуренцији и у игри парова.

По завршетку играчке каријере постао је селектор, а југословенски државни тим је под његовим вођством освојио седам медаља на највећим такмичењима.

Спортска биографија

Рођен је у Земуну. Са четрнаест година је почео да игра стони тенис. Бранио је боје Земуна и клуба Младост. Био је репрезентативац Југославије седаманест година, у време највећих међународних успеха. Освојио је девет медаља на Светским и Европским првенствима. Вишеструки је освајач медаља на Медитеранским и Балканским играма, као и победник бројних међународних турнира широм света.

Одмах по завршетку играчке каријере постао је селектор. Током наредних година југословенски државни тим је под његовим вођством освојио седам медаља на највећим такмичењима. На домаћој сцени био је осам пута државни првак у појединачној конкуренцији и у игри парова.

Његов син Александар је исто српски стонотенисер, био је учесник Олимпијских игара и успешно је представљао репрезентацију освојивши медаље на разним такмичењима.

Добитник је награде за животно дело и допринос развоју спорта, од стране Спортског савеза Београда.

Миливој Каракашевић није био само велики спортиста и селектор, већ и велики педагог.

Са висином од преко 180 центиметара ипак је више личио на кошаркаша, али његова прва љубав су заправо били фудбал и Црвена звезда.

"Био сам у стању сатима и данима да јурим за фудбалском лоптом, Желео сам и сањао, то ни сада не кријем, да једног дана постанем фудбалер", причао је својевремено.

А своју љубав за црвено-беле никада није крио.

"Од првог дана навијам за Црвену звезду. Некада сам обожавао Шекуларца, а онда је Џаић, бар у домаћој конкуренцији, био без конкуренције", причао је Каракашевић.

Први пехар са седам година

"Ето своју шампионску титулу сам освоји са седам година, био сам првак Земуна у вожњи тротинета!"

Са стонотеским рекетом и лоптицом упознао се у Дому пионира у Земуну, али прогнозе за њега нису биле добре.

"Тај шврћа никад неће постати добар стонотенисер, па он чак не зна нои рекет да држи", али онда га је видео тренер Гајић!

"Гаја је био упоран, натерао ме је да прихватим јапански стил и тако сам постао први "југословенски Јапанац", открио је он.

Само четири месеца касније на Бледу играо је на ЕП за јунуоре и већ тад су га прогласили за "главосечу шампиона", пошто је успевао да победи и старије и боље рангиране стонотенисере.

Прву велику медаљу узео је већ 1969. године у Атини на Медитеранским играма, када је дошао кући са три одличја, а онда се све наставило. Најсветлији моменти су му свакако тимско злато са Југославијом 1976. године на Европском првенству, као и бронза у дублу са Зораном Косановићем две године касније, такође на ЕП.

Када је завршио каријеру преузео је селекторску палицу, али име Каракашевић није дуго чекало да поново загосподари и за самим столом. Већ 2000. године његов син Александар освојио је злато у микс-дублу на Европском првенству у Бремену, а зна се коме је медаљу посветио.

"Медаљу, ову најсјајнију, посвећујем ћалету. Он, као мој највећи критичар сигурно ће рећи да се медаља рачуна само у синглу, али наши ставови у вези стоног тениса никад нису били исти", рекао је тада он.

А једну ствар оцу ипак није опростио. Уместо пет олимпијских игара, на колико је наступао, могао је да оде и на шесте...

"Никада му нећу опростити што је у Барселону као дубл играча, уместо мене повео Арпада Добоа. Ух. Он у спорту вреднује само рад. Ја сам тада био сигурно перспективнији, али он је одлучио како је одлучио", испричао је једном приликом Александар Каракашевић.

Извор: Кућа добрих вести/Мондо