Молијерове дане Француски институт организује у сарадњи са издавачима, и културним и образовним институцијама Београда, Новог Сада и Ниша.

Разговори са писцима: Пјер Асулин, Франк Буис, Жером Ферари, Натали Коен, Зоран Радовановић, Емануел Рубен.

Проглашење Гонкурове награде студената Србије 2022.

Партнери: Нови Сад – Европска престоница културе 2022, Академска књига, Чаробна књига, Прометеј, РТС издаваштво, Ваганар, Булевар боокс, Зенит Боокс, РТС клуб, Београд, Културна станица Свилара, Јеврејски културни центар, Универзитети у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду

Програм Молијерових дана у PDF формату.

Програм:

Понедељак 9. мај 2022 – 17 часова

Нови Сад, Фестивал Европе, Трг слободе

Емануел Рубен: Потписивање књиге Уз Дунав

Уторак 10. мај – 18 часова

Нови Сад, Културна станица Свилара, Ђорђа Рајковића 6б

Еммануел Рубен – Разговор са писцем

Учествују: Бора Бабић, Владимир Гвозден, Павле Секеруш

Уторак 10. мај – 17 часова

Београд, РТС клуб (зграда Радио Београда, Светогорска 1)

Зоран Радовановић : Срби на Корзици

Учествују: Зоран Радовановић, Радомир Ј. Поповић, Драган Инђић

Уторак 10. мај – 18 часова

Београд, РТС клуб (зграда Радио Београда, Светогорска 1)

Jérôme Ferrari– Разговор са писцем

Учествују: Теофил Панчић, Мелита Лого-Милутиновић

Среда 11. мај – 17 часова

Нови Сад, Булевар боокс, Булевар Михаила Пупина 6

Еммануел Рубен – Разговор са писцем

Учествују: Владимир Гвозден, Мелита Лого Милутиновић

Среда 11. мај – 18 часова

Нови Сад, Булевар букс, Булевар Михаила Пупина 6

Јéрôме Феррари – Разговор са писцем

Учествују: Теофил Панчић, Мелита Лого-Милутиновић

Уторак 17. мај – 18 часова

Београд, Француски институт, Кнез Михаилова 31

Franck Bouysse– Разговор са писцем

Учествују: Бранислава Антовић-Алексић, Јована Илић, Милена Зукић

Среда 18. мај – 18х00

Ниш, Филозофски факултет, Ћирила и Методија 2

Franck Bouysse– Разговор са писцем

Учествују: Никола Бјелић, Јована Илић

Четвртак 19. мај – 19 часова

Нови Сад, Књижара Зенит, Његошева 24

Franck Bouysse– Разговор са писцем

Учествују: Алис Марић, Јована Илић

Четвртак 26. мај – 18 часова

Београд, Јеврејски културни центар, Јеврејска 16

Pierre Assouline: Повратак у Сефарад

Учествују: Nathalie Cohen, Филип Давид, Милица Винавер

Петак 27. мај – 12,30 часова

Београд, Амбасада Француске (уз позивницу)

Гонкурова награда студената Србије – проглашење добитника 2022.

Емануел Рубен је француски писац, сликар, географ. Написао је неколико књига (есеја, прича, романа), међу којима су Снежна линија и Уз Дунав, које је превела Мелита Лого Милутиновић, а објавила Академска књига. У бициклистичкој одисеји кроз Европу коју носе разне струје, дуж Дунава и његовог чудесног приобаља, Емануел Рубен ствара снажну и опипљиву слику европског мозаика. У лето 2016. Рубен креће с једним пријатељем бициклом кроз Европу. За четрдесет осам дана попеће се уз ток Дунава, од обала Црног мора до извора у Црној шуми. Приче о прошлости и садашњости Подунаваца које Рубен среће на свом пропутовању, осликавају савремену Европу.

За путопис Уз Дунав Емануел Рубен добио је награду Никола Бувије 2019.

Жером Ферари је француски писац и преводилац (француско-корзикански језик), по образовању филозоф и етнолог. Рођени Парижанин, данас живи на Корзици, одакле су му родитељи, предаје филозофију. Многа његова дела инспирисана су Корзиком, попут романа Беседа о паду Рима (Гонкурова награда 2012) или По свом лику. Ова два романа, као и роман Принцип на српски је превела Мелита Лого Милутиновић, а сва три објавила Чаробна књига.

Теме рата, зла, корупције и декаденције преовладавају у његовим романима, који отварају многа филозофска питања. Но они се не своде на просте дисертације, јер Жером Ферари уме да удахне живот филозофским концептима. Кроз пријемчиве наративе и ликове он разоткрива метафизичке истине. Неретко користи вишегласне наративе, како би побудио емпатију, а уједно избегао сваку наивну недвосмислену идентификацију. Често пише о хаосу земаља захваћених ратом. Његов последњи роман По свом лику, кроз који провејава историја Корзике и бивше Југославије, кроз причу о младој ратној фотографкињи говори о сугестивној снази – али и немоћи – фотографије.

Жером Ферари ће током боравка у Србији бити један од чланов жирија за избор стипендисте за двомесечни боравак на Корзици. Ради се о стипендији „Анге Томаси“. Задатак добитника или добитнице стипендије је да оживи сећања из прошлог столећа, када су током Првог светског рата, српску децу избеглу на Корзику прихватиле корзиканске породице.

Зоран Радовановић је српски историчар и учитељ, аутор дела Срби на Корзици, које су заједнички објавили Прометеј и Радио Телевизија Србије. Ово је историографско дело о учесницима Албанске голготе који су 1915. године кренули да пристижу на ово острво.

Током 1916. и 1917. године на Корзици је постојало пет основних српских школа. У њима су наставу по плану и програму из Србије похађали многобројни ученици, тачније, 132 ученика и 72 ученице. Постојала је и школска публикација – лист „Српски орлић“.

Касније је одређена група студената послата на Корзику како би наставили школовање, а њих 450 је дипломирало у Француској. Срби су тада на овом француском острву формирали своју заједницу. Војници који су преживели Албанску голготу и опоравили се овде, касније су поново враћени на Солунски фронт где су се заједно са осталим војницима из редова савезника борили против заједничког непријатеља.

Разговору ће присуствовати делегација са Корзике, на челу са градоначелником Бастије.

Франк Буис је француски писац чији је роман Ниједне жене син доживео велики успех у Француској, а на српски га је објавио Ваганар, у преводу Јоване Илић. Исти издавач припрема превод његовог романа Гутачи ветра.

Ниједне жене син је прича о младој Роз коју је отац, без објашњења (про)дао непознатом човеку, чију окрутност читалац спознаје истовремено откривајући Розину невиност. Кроз трагичну субдину, из које тражи спас у речима, у које претаче своју збуњеност која прераста у бол, Роз постепено спознаје своју снагу. У једном самостану претвореном у душевну болницу, свештеник Габриел открива њене днвенике који откривају мрачне пориве људи, суочавање младе девојке са злом, које она ипак успева да надвлада. Ово је роман о бруталном одвајању деце од родитеља, кривици, кајању, насиљу, немоћи, храбрости, недокучивости љубави…

Кроз овај дирљиви роман Буис је показао суптилност и неизмерни таленат у описивању дубина људске душе.

Пјер Асулин, члан Академије Гонкур, француски је романсијер, биограф, критичар, новинар и хроничар на француском радију, бивши одговорни уредник часописа Лире, члан уредништва часописа Хистоире. 2007. године добио је Награду за француски језик која се додељује „делу или личности из света књижевности, уметности или науке која је на значајан начин допринела, стилом изражавања

или својим деловањем, истицању квалитета и лепоте француског језика“. Његов роман Клијенткиња на српски је превела Ивана Хаџи-Поповић, а објавио Албатрос плус 2016.

2018. године објавио је роман Повратак у Сефарад (није преведен на српски) и том приликом је изјавио: „Пре две године, Његово величанство Фелипе ВИ, краљ Шпаније, рекао ми је: „Како сте нам недостајали!“ Ове речи заправо су упућене свим Сефардима широм света, оним потомцима Јевреја протераних из Шпаније 1492. Поводом новог закона којим нам се омогућава држављанство, краљ Шпаније нам је понудио да се вратимо у земљу. Тада сам, признајем, мало оклевао. Ипак је прошло пет векова… А онда сам решио да одговорим на овај историјски позив. Поднео сам досије и, не чекајући натурализацију, отпутовао у Шпанију, земљу Дон Кихота, Алмодовара, Гоје и Реал Мадрида, инквизиције и post-Movide, у ону земљу која истражује своју прошлост, али је и потискује. Ишао сам да упознам писце, песнике, учитеље, људе са улице. За то време, у канцеларијама, мој досије је наилазио на низ непредвиђених препрека…“

Повратак у Сефарад је узбудљив авантуристички роман кроз једну од најлепших земаља у Европи. На суптилан начин писац је у њега уплео размишљања о идентитету.

Натали Коен је класични филолог, предаје грчки и латински. Још увек није превођена на српски. Ауторка је есеја Један чудни сусрет: Јевреји, Грци и Римљани. Бави се истраживањем хеленистичког јудаизма и грчке патристике. 2019. започела је са радом на трилеру са античком тематиком. Први том носи наслов Секта змије, а други Звер у Риму. Натали Коен ће са ученицима Француске школе у Београду разговарати о свом књижевном делу.

Филип Давид је јеврејско-српски романсијер, есејиста, драматург, сценариста, добитник награде НИН за роман Кућа сећања и заборава, који је на француски превела Миреј Робен, а објавио Вивиане Хамy. Исти издавач објавио је и његову збирку прича Принц ватре, коју је превео Ален Капон.

Филип Давид учествоваће у разговору са Пјером Асулином.

Гонкурова награда студената Србије

Студенти универзитета у Београду, Крагујевцу, Нишу и Новом Саду, под покровитељством Академије Гонкур, бирају сваке године свог фаворита међу четири романа из последње селекције за награду Гонкур у Француској. Превод романа на српски објављује се следеће године. Лепа прилика да се открију франкофона дела која препоручују млади!

Ове године, студенти ће дискутовати о делима са Пјером Асулином, чланом Академије Гонкур, и књижевницом Натали Коен, и прогласити победника у њиховом присуству.

Извор: Кућа добрих вести