Догађај је одржан у хибридном формату, а модерирао је Нурлан Jесимов, заменик председника Управног одбора Центра. Присуствовало је руководство Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Србије, поглавари и представници српске православне, муслиманске и јеврејске верске заједнице, стручне заједнице и медија.

Отварајући у среду округли сто, Болат Сарсенбајев, Председник Управног одбора Н. Назарбајев Центра за развој међуверског и међуцивилизацијског дијалога, у свом видео обраћању је српским учесницима изнео преглед Конгреса и искуства Казахстана у одржавању духовне сагласности.

Заузврат, Амбасадор Казахстана Мади Атамкулов је истакао јединственост Конгреса као међурелигијске платформе за дијалог. Амбасадор Атамкулов је истакао да је Србија у блиској прошлости прошла кроз тешка времена и да зна цену мира и слоге. Дакле, искуство духовних вођа у Србији може се конструктивно комбиновати са активностима Конгреса у Нур-Султану.

Директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама Министарства правде Србије Владимир Рогановић истакао је да је Србија посвећена идеји међурелигијског дијалога на међународном, регионалном и домаћем нивоу и да то види као предуслов за унапређење сарадње земаља и народа.

Представник Секретаријата Патријарха српског, свештеник Српске Православне Цркве др Александар Прашчевић изнео је своје виђење темељних основа духовног вођства за постизање међуверског дијалога, истичући на примеру Патријарха српског Порфирија улогу духовних ментора и марљивост у изградњи мостова мира.

Поглавар (реис-ул-улема) Исламске заједнице Србије Сеад ефенди Насуфовић дотакао се теме личне одговорности верника за очување мира. Посебно је истакао да су вера и мир директно зависни. Према његовом мишљењу, на сваком вернику лежи лична одговорност за одржавање слоге, док политичари имају одговорност јавног карактера.

Председник Савеза јеврејских општина Србије Роберт Сабадош, у циљу превазилажења изазова екстремизма који делује под маском вере, изнео је приступ: ако не разумете веру других, не разумете ни своју, истичући да ниједна религија није повезана са тероризмом и насиљем.

Мухамад Зиа Ул-Хак, генерални директор Института за исламске студије Међународног исламског универзитета у Исламабаду, главном граду Пакистана, предложио је приступ да религију не треба посматрати као проблем, већ као решење. Зиа Ул-Хак је нагласио да они који стварају проблеме под маском религије имају свој лични мотив, који није везан за праве верске поруке.

Међународни посматрач Борислав Коркоделовић је скренуо пажњу да се у условима тешке међународне ситуације очекује да се на маргинама Конгреса састану тако ауторитативни верски лидери као што су Папа Римски Фрања и Патријарх Руске Православне Цркве Кирил. По мишљењу стручњака, логично је да управо Казахстан спроводи такве врсте глобалних догађаја у области духовне дипломатије.

Руководилац српског Центра за евроазијске студије Института за међународну политику и привреду Душан Пророковић истакао је да су међуверски дијалог и унапређење заједничких иницијатива верских поглавара данас тражени у погледу очувања и заштите традиционалних моралних и духовних вредности.

Стручњак Радмило Кошутић је приметио да се бивша Југославија често наводи као пример уџбеничког понављања верских сукоба крајем 20. века. По његовом мишљењу, да су ратови зависили од религија, онда их никада не би било, јер су све религије, по правилу, религије мира.

Учесници округлог стола су изразили подршку иницијативама предстојећег Конгреса и пожелели успешан догађај Казахстану.

Извор: Кућа добрих вести/Амбасада Републике Казахстан