У књизи коментаришете смањење наталитета и дужи очекивани животни век. Како ће та дешавања изменити економију напредних и богатих нација у следећих десет година?

Измениће је у великој мери, јер дужина живота и смањени наталитет остављају огромне последице на потрошачко тржиште и тржиште рада. Када је у питању потрошачко тржиште, до 2030. године ће његов највећи део у Азији, Европи и у САД сачињавати популација старија од 60 година, јер је због смањеног наталитета свака нова генерација малобројнија. Стога ће брендови који су претходно били намењени људима у двадесетим и тридесетим годинама морати да коригују свој приступ тржишту.

То ће утицати и на тржиште рада. Људи живе дуже – у просеку шездесетогодишњаци живе још 24 године. Не могу све то време да проведу у пензији јер немају довољно уштеђевине. Уз то дуже одржавају добру менталну и физичку форму. То значи да ће наставити да раде до 65. или 70. године, што ће изменити тржиште рада. Једном када почнете да повезујете све те трендове, схватите да ће се тржишта економије, потрошње и рада апсолутно променити.

Како гласи оптимистична прича о Африци у следећој деценији?

Африка се мења изузетно брзо. Средња класа расте – понегде већ чини 20% популације, а то је само почетак. То је младо место са растућом популацијом, иако се тај раст успорава.

Африка је и иновативна. На пример, они су при врху мобилног банкарства, јер никада нису имали банке ни банкомате. Одмах су напредовали до плаћања путем паметних телефона. Такође су водећи у телемедицини.

За Африку изазов представља чињеница да 70% популације још живи на селу. Међутим, лако решење би било да се почне са ефикаснијом производњом већих количина хране, што би обезбедило послове за људе на селу. Уколико Африка буде имала пољопривредну и индустријску револуцију у наредних 20 година, постаће највеће тржиште на свету.

Доста људи мисли да климатске промене представљају огромну егзистенцијалну претњу и подржавају смањење потрошње енергије. Мени пак делује да ће нам бити потребно више енергије у будућности. Шта Ви мислите?

У књизи сам цело поглавље посветио климатским променама на примеру градова, из три разлога: градови заузимају 1% земљине површине, а у којима је настањено око 55% популације – што ће до 2030. порасти до 70% – и производе око 80% емисије угљен-диоксида. То значи да не постоји решење за климатске промене уколико не коригујемо градове. Они морају да постану енергетски ефикаснији и мање расипни, а ми као потрошачи морамо да постанемо еколошки освећенији. Ако то можемо да урадимо – уз напредовање технологије и ангажовање власти и компанија – онда гајим наду да још можемо да спасимо свет од климатских промена.

Што се тиче енергије, САД су од нафтне кризе 1973. године смањиле економску продукцију угљен-диоксида за 80% и постале много ефикасније. Међутим, постоји граница до које можемо да смањујемо емисију угљен-диоксида и да ефикасније користимо фосилна горива. Када је у питању енергија, морамо да прихватимо алтернативе у виду соларне, енергије ветра и осталих извора обновљиве и еколошке струје. Наравно, требало би да наставимо да улажемо у биомасу, горивне ћелије и све технологије које ће нам, надамо се у скоријој будућности, помоћи да превазиђемо овај проблем.

Да ли ће вештачка интелигенција изазвати незапосленост? Конкретније, како мислите да ће технологија утицати на тржишта рада у будућности?

Технолошке промене уништавају послове – па и читава занимања. Међутим, исто тако и стварају послове, стога треба да размислимо како да се побринемо за људе којима је технологија укинула запослење. Они губе посао у добу када им је тешко да стекну нове вештине или да се преквалификују – типично су то људи у четрдесетим и педесетим годинама. Морамо да осмислимо механизме помоћу којих ће ти људи моћи да се дошколују (можда онлајн) и пронађу нове начине да зараде за живот. Такође, дошло је време да се поведе расправа о основним приходима за људе који су технолошки вишак (током периода који им је потребан да се обуче за ново занимање). Ми смо потрошачки усмерено друштво и уколико немају сви посао, то прави проблем.

Међутим, падаће откази због технолошких промена, у то нема сумње. Проблем је што технолошке промене не могу да се зауставе. Не можемо да кажемо да ћемо престати да имамо нове проналаске, овде у Америци, док остатак света наставља то да ради. Морамо да напредујемо, али исто тако морамо да посветимо пажњу људима који су технолошки вишак.

Почели сте да пишете ову књигу пре пандемије. Како је пандемија изменила нека Ваша предвиђања?

Пандемија је, углавном, само убрзала постојеће трендове. На пример, убрзала је технолошке промене, аутоматизацију, старење популације и пораст тржишта у Азији, јер код њих стопа смртности није била велика као код нас.

Међутим, постоје неки изузеци, попут градова. Неки људи сада радије живе даље од центра града јер могу да раде од куће и желе да бораве у мање насељеном месту.

Пандемија је такође зауставила напредак жена. Пре пандемије жене су правиле стабилан економски напредак у многим деловима света, што је био добар тренд. Нажалост, пандемија је то успорила или чак потпуно зауставила. Такав развој догађаја нисам предвидео.

Извор: Лагуна/Кућа добрих вести