Нису ово мисли неких од радоцитираних великана, али се могу извести ако се позабавите темом незнања.

Рецимо, аналитичар какав је Бертранд Расел је тврдио да су ’они који осећају сигурност глупи, а они са имало маште и разумевања испуњени су сумњом и неодлучношћу’.

У Шекспировим редовима ћете пронаћи да ’будала мисли да је мудра, а мудар зна да је будала’.

За Конфучија је право знање знати ниво свог незнања.

Проблем је много већи

И Буковски је волео ову тему и писао је да је ’проблем света што су интелигентни људи пуни сумњи, док су глупани пуни самопоуздања’.

Буковски у ствари оваквим размишљањем покреће тему незнања које има итекакву моћ да покрене низ проблема. И, ту није крај. Моћ незнања и самопоуздања које га прати је толико, да је ушло у све токове економског и политичког функционисања, па се још једна мисао може узети као подршка – ‘самопоуздање незналица је једна од највећих катастрофа човечанства’.

Бернард Шо је процењивао људе овако: ако ништа не знају, а мисле да све знају, био је сигуран да је у питању политичка каријера. И велики Волтер је записао као сведок једног догађаја:

“Мора да је веома неупућен јер одговара на свако питање које му се постави.“

Тако да се може закључити да се тренд назналица са сигурним наступом наставља и данас. Међутим, данас има и име и назива се ’ефектом’ крштеним по двојици психолога Данингу и Кругеру са Cornell Универзитета који су након неколико истраживања издвојили испитанике који су веома тешко непристрасно судили о себи. И не само да нису имали способност да себе реално процене, већ су о себи имали позитивно мишљење, тачније о својим способностима.

Шта је Данинг-Кругеров ефекат?

У питању је, дакле, врста сазнајне или когнитивне пристрасности – неко ко нема знања или не влада одређеним вештинама себе ипак нереално позитивно оцењује и доживљава. И не само то, већ себе у том смислу уздиже у односу на друге.

Није посебно тешко у пракси препознати особе са Данинг-Кругеровим синдромом:

   Гласнији су у групи (док они мудрији ћуте)

   Воде главну реч и намећу своје мишљење

   Доносе закључке на основу непроверених и често нетачних података

   Немају способност да себе сагледају ’споља’ и због овакве лимитиране перспективе мисле да су веома способни и супериорни.

Дејвид Данинг, један од утемељивача овог синдрома записао је:

„У многим случајевима оваква неспособност ове људе не чини дезоријентисаним, збуњеним или опрезним. Напротив. Они су често благословени неприкладним самопоуздањем подстакнути нечим што им се чини као знање“

Самопоуздање и незнање у послу

Овакав ’поремећај’ или ’немогућност’ реалног сагледавања и себе и околине, последњих година је једна од важнијих тема у пословним круговима. Поред чињенице да је много започетих бизниса и компанија доживело кратак век управо због Данинг-Кругеровог ефекта кога су ’емитовали’ њихови оснивачи, постоји још већи проблем који се тиче самог функционисања тимова и читавих пословних структура.

Како овакав синдром и његови ’власници’ могу да утичу на посао и пословне одлуке?

   Проблем је незнање, али и то што особе са оваквим понашањем не знају да не знају

   Незнање води у некомпетенцију, а све заједно води у неуспех

   Доминација ’незналица’ у односу на ’зналце’ који су далеко тиши и склони сталном преиспитивању и учењу

   Данинг-Кругеров ефекат може да проузрокује такве односе да ће они вештији и компетентнији бити сатерани на маргине или пак одстрањени

   Ове особе немају способност да спознају своје незнање и своје грешке што може да буде пресуда послу

   Потреба да намећу своје ставове и да их заступају половичним аргументима, води у неку врсту контаминације пословних тимова, али и шире, и тога нису ни свесни

   Данинг-Кругеров ефекат је посебно плодно тле пронашао у медијима, поготово у ери владавине друштвених мрежа где су најгласнији и најутицајнији

   Овај ефекат може да буде опасан ако је у питању лидерска позиција. Рецимо, оснивач компаније није способан да идентификује способности и знање других људи. И не само то. Тешко прихвата чињеницу да неко други може да зна боље или да има јаснију слику о индустрији или послу. Као резултат, не запошљавај људе који су изазов и који доносе конструктивне идеје. ’Ја све већ знам’ јасно ће рећи лидер поносни ’власник’ ефекта какав је Данинг-Кругеров.

Извор: Бонитет