A+ A A-

Т.Т. и Т.Ж. као почетна слова Трајања и Живота... у славу Поезије!

Оцените овај чланак
(4 гласова)

prozakТихана Тица и Тања Живковић, нове песникиње у Кући добрих вести.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

 

ТИХАНА ТИЦА

 

Рођена је 1989. у Београду.
Дипломирала на Катедри за општу књижевност и теорију
књижевности на Филолошком факултету Универзитета у Београду.
* Устоличење јарца (роман)
* Покераш (роман)
* Ишчезло небо (песме)
* Бечка свитања, беогрдски сутони (приређена књига песама
др Павла Станковића).

                                tihanaaaaa

                   

                                          МОЈ ЗАВИЧАЈ – ЧИТАВ УНИВЕРЗУМ

 

 

1. Kако би гласило твоје из презимена име па из имена презиме? Kако ти звучи?


Тицијан Тиховић – као словенска ренесанса.

 

2. О чему ти певаш, зашто и коме?

 

Најчешће певам о унутрашњем животу, за који мислим да је свим људима
сродан. То је она раван песме у којој се она прожима са читаоцем. Заправо се у
нама, нашим мислима и емоцијама, све одиграва, спољашња реалност је само
подстицај за онај прави живот који се одвија унутар бића.

 

3. Kад си написао/ла прву а кад последњу песму?

 

Прву песму сам написала већ у основној школи и није могла да се похвали
неким књижевним квалитетом. Последњу, нешто квалитетнију, јуче.

 

4. Од чега најчешће настаје твоја поезија, од каквог креча, цемента, песка и камена?

 

Од разређеног и чистог планинског ваздуха са самог врха са ког се може
окрзнути Творац.

 

5. Пливаш ли? А страх уочи полетања?

 

Одговорићу стихом Светог Григорија Паламе: Успни се до дубина, ти што си се
суновратио у висине.

 

6. Присети се једног свог и једног нечијег стиха... Или сна...


„Уморан је Космос од наших снова“ – моја
„ Нама се спава, нама се не сања“ – Дис

 

7. Kоја још уметност осим песничке и због чега управо та?

 

Филм, јер је у основи и једне и друге – слика, само изражена различитим
средствима.

 

8. Је ли ово време читању противник?

 

Не, модеран човек има толико избора и дугу књижевну традицију иза себе, да
увек може да одабере читање. Питање је само да ли је то оно што жели.

 

9. Твој крај, крајолик, парче земље, обрис неба...

 

Читав Универзум.

 

10. На шта Те асоцирају ове три речи: брод, белина, сврж?


То је морска пена из које је рођена Афродита.

 

11. Има ли сунца у твојој поезији више или мање?

 

Рекла бих да у мојој поезији највише има ноћне измаглице. Мада јој ни сунце
није страно, нарочито оно летње, ужарено.

 

12. Није ли свако воће рајско, а свако жртвовање паганско?

 

Жртва може да буде и хришћанска, брижна, добровољно страдање за друге. А
за воће се слажем, свако је мали комадић раја.

 

13. Три слова и три броја?

 

М – смарагдно
О – бордо
П – сребрно
7, 10, 111

 

14. Деси ли ти се кадгод да бациш или оставиш недовршену песму?

 

Не волим недовршеност и недореченост, тако да увек тежим томе да песме (и
све остало у животу) завршим што боље умем.

 

15. Питање за питаоца!

 

Опиши себе једним митом.

 

Намеравао сам некад пре да напишем роман под насловом Мит о Томи. То је
требало да буде књига о раскринкавању мита о мени. Свако ваљда са собом
мит о себи зида.

 

 

                                                            9 РЕЧИ

 

                                                            КОСМОС
                                                            ЕПИФАНИЈА
                                                            ИСКУШЕЊЕ
                                                            МЕЛАНХОЛИЈА
                                                            НИШТАВИЛО
                                                            ВАСКРСЕЊЕ
                                                            СМРТ
                                                            (НЕ)СПОКОЈ
                                                            СНОВИЂЕЊЕ

 

 

trajanjejevecno

 

 

 

 

 

 

ПРЕДУГО САМ БУДНА

 

Зашто још увек нисам заспала?
Чекам да се ноћ заврши
да се кошмари повуку
под строгим оком зоре.
Ослушкујем тишину
и дивим се хармонији звукова
који је производе.
Плач мрака у колевци настанка.
Сви почеци су тужни.
Лажу нас да све пролази,

трајање је вечно.
Ниједан сан није довољно дуг
да би одгодио буђење.
Морамо да се пробудимо.
Па чему онда спавање?
Чему нада кад јој је суђено да умре?
Чему смрт када нема краја?
Реторско питање.

 

СРЕЋНА ПЕСМА

 

Вергилијева пасторала испуњена њивом,
пролећем благим и рајским извором,
обучена у рухо Кошутњака,
на коме је проливена крв
Михаила Обреновића.
Лоша срећа!

 

СЕОБА

 

Нема смрти
само сеоба има,
метемпсихоза
и неких чудних прошлих живота,
што тврде да су моји, а никако да их препознам.
Онај степен трагедије пред коначан расплет.
Заточеништво у кафкијанском кошмару
бирократије и егзистенције
где сам само јединствени матични број грађанина.

Онај што почиње двојком, а завршава се осмицом.
Баш као дан када сам се родила
и почела да умирем
несвесна да тонем.
Пети чин.
Неми филм.
Врисак у магли.
И он се сели
из мог грла у свет
што га не чује,
јер прегласно слуша музику на телефону.
Сувише звукова
премало смисла.
Превише сеоба
маскираних у смрт.

 

 


ТАЊА ЖИВКОВИЋ

 

Рођена је 30. маја 2000.
Живи у Обреновцу.
* Двадесет тројка

                              tijanaaaaaaa      

 

                                         У СВАКОМ СЛОВУ БАР ЈЕДАН ЗРАК

 

 

1. Kако би гласило твоје из презимена име па из имена презиме? Kако ти звучи?

 

Нисам везана за представљање своје егзистенције. Имагинарност ми даје
крила да одговорим манифестом тишине.

 

2. О чему ти певаш, зашто и коме?

 

Идеја моје поезије јесте покушај дестигматације менталних поремећаја.
Упућена је сваком ко је прочита. Миљковић каже како ће поезију сви писати, а
ја – поезију ће сви читати.

 

3. Kад си написао/ла прву а кад последњу песму?

 

Прву песму написала сам у четвртом разреду основне школе на тему заштите
животне средине. Ноћас је настао Портрет девојке у огледалу.

 

4. Од чега најчешће настаје твоја поезија, од каквог креча, цемента, песка и камена?

 

Моја поезија саткана је од мог емоционалног и интелектуалног битисања.
Синтеза је истих.

 

5. Пливаш ли? А страх уочи полетања?

 

Пливам и летим својом поезијом кроз просторно-временски континуум,
одлучно, али позитивна страна страха је увек присутна. Она ме мотивише,
увлачи у непознато, одакле црпим инспирацију.

 

6. Присети се једног свог и једног нечијег стиха... Или сна...


Место сам испао крајње шашав,
на пурпурном седишту сав од слова прашњав.

 

7. Kоја још уметност осим песничке и због чега управо та?

 

Волим да цртам, свирам акустичну гитару и претварам се – певам оперу,
претежно Пучинијеву О mio babbino caro.

 

8. Је ли ово време читању противник?

 

Мислим да је појам противника читању само привид.

 

9. Твој крај, крајолик, парче земље, обрис неба...


Налази се једна кућа, оронула, стара,
крај прекрасне моје реке, крај Дунава.
За њу ме вежу успомене из детињства мога рана,
у мом срцу сачувана.
Ово је део песме коју сам написала у петом разреду основне. Посвећена је мојој
Дади и мом течи, давно преминулима, али никада не заборављенима.

 

10. На шта Те асоцирају ове три речи: брод, белина, сврж?

 

Неколико слова, зависи од ког бројите – магловити лет птице.

 

11. Има ли сунца у твојој поезији више или мање?

 

Зависи од читалаца хоће ли бити једно или друго. У сваком слову може се
пронаћи бар један зрак.

 

12. Није ли свако воће рајско, а свако жртвовање паганско?

 

Релативно је. Зависи из ког угла посматрате ствари.

 

13. Три слова и три броја?

 

И, У, В
А бројеве не волим јер ми дају осећај откуцавања часовника.

 

14. Деси ли ти се кадгод да бациш или оставиш недовршену песму?

 

Не постоји недовршена песма нити бацање. Све што није написано, или јесте –
али више не постоји физички, потиче из мене саме. Мисао која није на папиру
није непостојећа.

 

15. Питање за питаоца!


Који Вам је омиљени стих и због чега?
Не могу да се сетим. Само знам да постоји(м).

 

                                   

                                                        9 РЕЧИ

 

                                                        ДВАДЕСЕТ ТРОЈКА
                                                        ВЕТАР
                                                        БОЖУРИ
                                                        ПРОЗОР
                                                        СТЕНА
                                                        ЦВЕТ
                                                        ОКЕАН
                                                        ГРАД
                                                        ОГЛЕДАЛА
                                                        ТАЛАС

 

 

ruzinavodica

 

 

 

 

 

 

Venlafaxine

 

 

Завршићу као фирер.

 

Моја апатија и ја,
мирише на јунску фугу.

 

Таласају се улице,
ти жичани инструменти.

 

Добро јутро, докторе.
Бат се одвикао
од Вашег Фројда.


Распарали сте му опне.
Потопили га у реку.

 

Облак је рез.
Лударом тече ружина водица.
Докторе, само спирам остатке коже.

 

Хипнозом сте ме свукли
да се видим нага.
Шивење је луксуз.
Прави мајсторе!
Копче су нестале без трага.

 

Водичу свој амнестички мозак
више огледала.

 

Сама.

 

ЦАРСКИ РЕЗ

 

Из маглине рађам оквир зида,
оволика да сам,
мишја рупа носио би име.

 

Полароиди и честитке,
већ мирише на ништа старо.
Креденац што испреда испаванке,
клима се и шкрипи зубима кера.
Неке бајке треба оставити иза себе.
Не бисмо без разлога заспали уз њих.

 

Плоче, грамофони,
све клишеи Југославије.
Уметност се мери у грамима.

 

Некоме ћу ја сутра бити пацов.

 

СВЕ МИ ЗБОРИ

 

Прозор двадесет тројке
сија попут мачјих очију
у доба када се ужарена кугла притајила
уступивши место сланом имитатору.
Маратон траје док круг не заличи на непрекидну праву
и светлост не згасне годинама уназад.

 

Иза прозора тротоар којим шетају пластичне кесе
подражавајући људе.
Невино додирују асфалтну ораницу,
док им уши лебде у ваздуху
налик птици чија су крила обрисана
руком трогодишњака са плаветнила неба
јер су давала сивкаст сутерен
живахном пејзажу.

 

Аутобусом грми из облака преносивог грамофона
по народски, да се сетимо један смо.
У ритму цвиле седишта
јер су изгледа данас сви резервисали таксије
чији таксиметри не откуцавају поноћ,
па се путници враћају по платним зонама.

 

Мапирање и обилазак града могу да потрају
као реклама за кладионице на спортском каналу.
У потрази за лоптицом током тениског сервиса,
може се изгубити и опредељење.
Тако би обилазак био безазлен,
све док и светлост не схвати,
па згасне годинама уназад.

 

Кућа добрих вести је у свом поетском кутку, чији је уредник песник Драган Марковић, а на основу иницијативе и идеје новинарке и књижевнице Негославе Станојевић из Ниша, заједно са данашњим ауторкама, представила укупно 15 дуета, чији одговори на питања, као и по три песме које су одабрали, представљају један нови талас који нас је запљуснуо својом  оригиналношћу и нечим новим. Претходна певања можете прочитати: ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ, ОВДЕ и ОВДЕ.

 

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 04 јун 2023 18:04

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Пријави се или Региструј се

Facebook корисник?

На сајт се можете пријавити и са вашим Facebook налогом.

Пријави се са Facebook налогом

ПРИЈАВИ СЕ

Региструј се

Регистрација корисника
или Одустани