Светске хитове, ове године доминантно домаћих филмова, уз пратњу Зрењанинских Филхармоничара и под диригентском палицом Микице Јевтића певали су глумци и певачи Сања Керкез, Милица Буразер, Вања Милачић, Миона Марковић, Никола Шурбановић и Лука Мараш.

Фестивал је званично отворио оснивач фестивала Лазар Ристовски, а гости на отварању били су Председник Покрајинске владе Војводине Игор Мировић, Председник општине Врбас Предраг Ројевић, в.д директор Филмског центра Србије Иван Карл и чланови жирија МИлица Томашевић, Коста Пешевски, Сали Салији Саллини, Маја Мараш, Вук Јевтовић, Сања Жигић, Дејан Дабић, Огњен Ракчевић и глумац Миодраг Радоњић (Индиго Кристал).

Пре свечаног отварања одржана је конференција за медије на којој је Лазар Ристовски истакао значај Фестивала.

„Било је много изазова у последњих шест година, од како је изгорео наш Дом културе, и много „сеоских прича“ и неповрења да ћемо испунити дату реч. Али сви заједно дали смо један завет да ћемо не само обновити Дом већ и развити Фестивал који ће бити посвећен младима. Тврдим да смо у томе успели. Данас је Фестивал у потпуности окренут младима: од пионира и потпуних аматера у свету филма до професионалаца и аутора првог или другог филма. Неке нове генерације Фестивал ће моћи да прате у новом Дому културе где ће стицати неопходна знања и вештине за стварање нових филмских остварења. Мислим да смо у том погледу јединствени у Србији као Фестивал и јако сам поносан на то“, истакао је Ристовски.

Селектори главног и документарног програма истакли које то филмове публика оабвезно треба да погледа до 25. јуна до када траје Фестивал.

Селектор главног програма Драган Јеличић је овом приликом истакао да му је драго што Фестивал ове године има значајан број филмова које су режирале жене и њих свакако препоручује публици да погледају.

„Није честа пракса да у арапским земљама једна жена добије шансу да режира филм. Мислим да је Марyам Тоузани ту своју шансу искористила на најбољи могући начин режирајући ПЛАВИ КАФТАН. Њен филм уз филмове ПОСЛЕ СУНЦА Цхарлоте Њеллс и ОВУДА ЋЕ ПРОЋИ ПУТ Нине Огњановић чини да и Равно Село Филм Фестивала допринесе тој равноправности међу половима када је реч о редитељима“, сматра Јеличић.

Игор Тохољ је овом приликом истакао да му је драго што селекција документарног програма улази у трећу годину приказивања и да ове године програмску целину „Кратких 100 минута“ отвара филм Will you look at me у режији Shuli Huang.

„Ово је занимљив интроспективан докумнтарни есеј који је настао од супер осам филмског материјала који је дигитализован. Дакле то је ауторов лични материјал, а нешто је и наснимавано. Овај филм је имао своју премијеру у Кану, а потом је приказан на још два највећа филмска фестивала у свету: Фестивал документарног филам у Торонту ( TIFF DOCS) и Амстердаму (IDFA) и представља врло занимљиву тему преиспитивања властитог сазревања и одрастања. Један занимљив поглед у сопствени живот, прошлост, сећање као врсту феномена“, објаснио је Тохољ уз препоруку да публика ове године обрати пажњу и на украјински филм „When will the winter of 2022 end?“ у режији Хане Трофимове.

„која снима своју приватну хронику, дешавање у споственом комшилуку, док гранате падају на Кијев, а она покушава да одржи привид колико толико нормалног живота“.

Лице у фокусу Равно Село Филм Фестивала ове године је глумица Миона Марковић која је истакла да постоје људи који иду у биоскоп да гледају филмове, а постоје људи који само гледају филмска остварења на Фестивалима и управо та врста одабраних филмских наслова их подстакне да се једног дана почну бавити филмском уметношћу. „Баш ме занима, за једно десет година колико ћемо људи из Равног Села срести на Академији или их можда гледати у неком филму. Фестивали су наше благо и изузетно битни како за публику, тако и за глумце и ауторе“ - истакла је Миона Марковић.

Првог дана Фестивала отворена је и изложба Лазара Ђембера „Сенке успомена“. Публика је уживала у цртежима-портретима многих глумачких великана, чију глумачку емоцију је аутор успео да овековечи на врло веродостојан начин.

Подсећамо Фестивал је подржао Покрајински секретаријат за културу, Министарство културе Србије, Град Врбас и продуцентска куће Зилион филм. Више о фестивалу можете пронаћи ОВДЕ.

ПРЕДСТАВНИЦИ ФИЛМСКИХ ФЕСТИВАЛА: Апел да се формира кородинационо тело за фестивале

РАВНО СЕЛО ФИЛМ ФЕСТИВАЛ окупио је ове године не само бројне љубитеље филма већ и филмске раднике, представнике других филмских фестивала из Србије.

На иницијативу Лазара Ристовског, оснивача Равно Село Филм Фестивала ове године у Равном Селу одржан је панел „ФИЛМСКИ ФЕСТИВАЛИ – ПЛАТФОРМА ЗА СУСРЕТЕ И САРАДЊУ ФИЛМСКИХ СТВАРАЛАЦА И ПУБЛИКЕ“ који је окупио директоре и продуценте бројних фестивала .

У панелу су учествовали: Дејан Дабић, уметнички директор МАРТОВСКОГ ФЕСТИВАЛА, Весна Шашић, директорка СОМБОРСКОГ ФИЛМСКОГ ФЕСТИВАЛА, Јован Јелисавчић, директор БАШТА ФЕСТА, Игор Тохољ, селектор ДОКФЕСТ-а, Нина Латиновић, продуценткиња СЛИКА У ПОКРЕТУ, Срђан Савић, директор НИШКИХ СУСРЕТА, Мирослав Лакобрија, директор и Нађа Лакобрија, продуценткиња ФЕСТИВАЛА СРПСКОГ ФИЛМА ФАНТАСТИКЕ, Сандра Ранчић продуцент Док н’ ритам – Фестивала музичког документарног филма и Лазар Ристовски, оснивач Равно Село Филм Фестивала.

Циљ панела био је да се укаже на значај сарадње међу фестивалима, истакну проблеми са којима се суочавају фестивали и њихов значај у развоју стратегије културе не само у великим градовима, него и у малим срединама. Свако се из свог угла дотакао потешкоћа са којима се сусреће приликом организовања фестивала, а једна од болних тема било је и питање финансирања фестивала.

Наглашено је колико је важна подршка локалне заједнице и да је за сваки фестивал конктинуитет у финансирању од пресудног значаја. Учесници панела су се сложили да није могуће да сви фестивали, и мали и велики, буду на некој листи редовног државног финансирања, док са друге стране фестивали свом граду доносе озбиљан приход, тако да сви учесници панела сматрају ако се фестивал увећава онда он заслужује да сваке године има одређени буџет, на који може да рачуна. Тај новац се месној заједници сигурно враћа, некада у десет пута већем обиму од буџета добијеног у старту.

На панелу је истакнуто да поред писања пројекта, аплицирања на наменске конкурсе, домаће и међународне фондове, причало се и о алтернативним видовима финансирања, где се поред комерцијалних спонозора и покровитеља као тема наметнуо и један нови приступ финансирања, популарно назван цроњдфоундинг систем.

На крају панела представници фестивала су истакли неопходност постојања својеврсног координационог тела које би активно комуницирало између фестивала како не би дошло до преклапања датума одржавања, приказивања истих филмова и других мање-више важних питања за организаторе фестивала. Истичући потребу за координисаним радом, представници фестивала су делегирали Лазара Ристовског да разговара са Филмским центром Србије и учини све што је потребно да се активира једно овакво тело. На овај начин фестивали ће бити много боље мапирани на листи фестивала за Србију и имаће много већу посећеност и препознатљивост од стране домаће и стране публике.

Подсећамо Равно Село Филм Фестивал је подржао Покрајински секретаријат за културу, Министарство културе Србије, Град Врбас и продуцентска куће Зилион филм.

Извор: Кућа добрих вести