Са текстовима који су првобитно настали од огласа пронађених у архиви History of Food and Drink Универзитета Вирџинија Тек, „Joy“ делује као саосећајан подстрек свима којима су потребни позитивност и љубазност. Попут опроштајне песме „Icebergs“ са албума Stumpwork, ова нумера представља оптимистичан завршетак албума Secret Love, са завршним речима: „Не одустај од тога да будеш нежан.“

„У последње време осећам песимизам у вези са светом. Утицај онога што називају ‘маносфером’, геноцид над Палестинцима који се наставља упркос огромним протестима, успон расистичке Реформа партије у Великој Британији, промоција вештачке интелигенције у уметности и музици. Желела сам да подстакнем сопствену жељу да останем позитивна и да ширим мекоћу и саосећање. Жеље у овој песми имају наиван квалитет", каже Флоренс Шо.

Песму „Joy“ прати визуелизер који је кореографисао BULLYACHE, а у којем глуми члан бенда Том Дауз. Он објашњава:

„Желели смо да се удаљимо од дужег, наративног и импресионистичког оквира типичног музичког спота и да себи, пријатељима и фановима дамо начин да на музику одговоре изражајније и личније.

Видели смо колико се људи различито понашају на нашим концертима — од пого-сингалонга, преко потпуних излива енергије, до усамљених фигура које бораве у звуку у сопственом приватном универзуму. Имајући то на уму, замолили смо Bullyache да осмисли сет покрета за сваку песму са албума Secret Love као полазну тачку за нас и друге, које свако може да имитира или интерпретира на забаван и идиосинкратичан начин, без обзира на техничку спрему.“

Secret Love је до сада најсуптилнији израз дубоких пријатељстава која су обликовала Dry Cleaning. Између вокалисткиње Флоренс Шо, гитаристе Тома Даузa, бубњара Ника Бакстона и басисте Луиса Мејнарда, овај јужнолондонски четворочлани састав заузима своје место у авангарди рока. Они катализују регановску параноју раног америчког панка и хардкора из осамдесетих са сувим, самоувереним стилом налик Киту Ричардсу, стоунер роком, дистопијским распадањем, разиграним no wave приступом и пробраним пасторалним мелодијама, док интерпретација Флоренс Шо смешта њен рад у линију spoken-word уметника која се протеже од Лори Андерсон до Сју Томпкинс из бенда Life Without Buildings, прецизно усклађену са звучним пејзажима њених колега из бенда.

Наследник албума New Long Leg (2021) и Stumpwork (2022) започео је свој живот у просторијама за пробе у Пекаму, где су сва четири члана писала, свирала и међусобно реаговала у истој просторији. У Dry Cleaning-у, музика и текстови чине нераздвојну, генеративну целину. Secret Love се даље развијао кроз афирмативне сесије у чикашком студију The Loft Џефа Твидија, као и кроз експлозивне сесије са Аланом Даганом и Данијелом Фоксом из бенда Gilla Band у Sonic Studios у Даблину, користећи сензорне специфичности сваког простора, а завршно и са Кејт Ле Бон у студију Black Box у долини Лоаре. Након разговора са више потенцијалних продуцената, изабрали су Кејт — цењену соло уметницу која је продуцирала албуме за Deerhunter, Devendra Banhart, Wilco и Horsegirl — због њене непатворене позитивности и отворености.

„Бити у просторији с њима и чути ту виталност и животну силу која постоји међу свима њима — то је тако јединствен израз“, каже она.

Албум Secret Love доступан је дигитално, на CD-у (доступан у региону), касети, црном винилу (такође доступан код нас), винилу боје кајсије (ограничено издање — доступно и у региону), као и на винилу хладне бисерно беле нијансе (ексклузивно за Rough Trade). Ограничен број потписаних фото-принтова биће доступан путем 4AD продавнице и у одабраним независним радњама.

У Србији ће CD, црни винил и винил боје кајсије ускоро бити доступни у продаји преко 

gramofonik.rs.

Извор: Кућа добрих вести