Након што је у различитим, изнова адаптираним верзијама током претходних година представљена публици у Париз, Љубљана, Праг, Загреб и Тиват у оквиру бројних уметничких фестивала и програма, представа ће дочекати своју београдску премијеру.

Плесна представа „Ја сам гола вода“ истражује процесе заједничке и колективне телесне адаптације у условима глобалних промена. Адаптација се посматра кроз динамику моћи, па се паралелно испитују њене природне и друштвене структуре. Полазиште представе су савремени еколошки и друштвени контексти Србије, обележени агресивним и нерегулисаним управљањем јавним природним ресурсима — пренаменом земљишта, индустријским ширењем без обавезних студија утицаја, дугорочним загађењем и одсуством стратешке заштите територија.

Уметнички процес на ове околности одговара сценском спекулацијом о могућим будућностима које из таквих промена могу проистећи. Истраживање је обухватало различите типове биљних структура: врсте у урбаним срединама, врсте присутне у народној медицини, биљке са израженим еволутивним адаптацијама, као и угрожене врсте са националне листе заштите. Њихови адаптивни квалитети посматрају се као модели, али и као партнери у процесу — жива бића са којима извођачка тела успостављају кореографски однос у простору.

Рефлектујући појам „адаптивности“ и на саму продукцијску методологију, пројекат је осмишљен тако да се лако трансформише у различите формате — дигиталне, просторне или инсталационе — и отворен је за интердисциплинарне сарадње са уметницима, научницима и стручњацима из области екологије, друштвених наука и мултимедијалних уметничких пракси.

Процес адаптације у представи посматра се као низ микро-механизама — инспирације, имитације, присвајања, артикулације и импровизације — који се користе као методе за генерисање сценског материјала. Коначни резултат обликује се као својеврсни микроекосистем: колаж приповедања, lecture-performansa, атмосферских сценских интервенција и плесних структура, у којем коегзистирају „географски ендемична извођачка тела“, одабране биљне врсте и публика.

Представа поставља питање да ли јавно признање рањивости, колективна проактивна адаптација и редистрибуција ресурса могу постати простор за заједничко политичко деловање.

Тим представе

Иницијатива и ауторство: Милош Јањић (мултимедијални уметник, савремени плесач)

Коауторство и извођење: Анастасија Каназаревић, Деа Јанковић, Исидора Поледица, Ивона Митић, Јана Миленковић

Драматуршко саветовање: Ана Дубљевић

Редитељско саветовање: Ана Пинтер

Научно-стручно саветовање: Антонија Радуловић, Искра Крстић, Предраг Момчиловић, Миља Вуковић

Уметничка сарадња у адаптацијама рада: Анђела Жугић, Ива Катаринчић, Нина Путник

Дизајн музике и звука: Јана Баљак, Лука Лукић, Маја Филиповић, Олга Чегар

Продукција: BRINA

Представа је реализована уз подршку више међународних фестивала, резиденцијалних програма и организација, међу којима су Nomad Dance Academy, Kooperativa – Регионална платформа за културу, Станица - Сервис за савремени плес и КЦ Магацин.

Извор: Кућа добрих вести