На пригодној свечаности у редакцији „Вести“ Драган Никодијевић доајен српског спортског новинарства и уредник спортској редакцији уручио је и пригодан поклон и вршиоцу дужности селектора стрељачке реорезентације Горану Максимовићу.
- Медаља у Лондону ми је променила живот и тек сада, годину дана касније, сам потпуно свесна шта се све догађало и колико је то утицало на мене – присетила се лондонских дана Ивана Максимовић.- Није било притиска да морам да је освојим, пре мене је Златић већ донео бронзани трофеј и дао нам свима подстрек. Било је мало разочарења у целом олимпијском тиму, па и у стрељачкој експедицији због четвртих места. Веровала сам, међутим, у себе и јер смо уложили огроман труд у припремама за Лондон и знала сам да мора да буде и резултата. Тренирала сам скоро сваки дан у Новом Саду, учествовала сам на више такмичења него икада у животу, понекад је било толико тешко да бих скоро „потонула“. На крају је и Лондон био успешан за српски спорт, Милица Мандић је донела златну медаљу у теквондоу, бронзу су освојили и ватерполисти, а стрељаштво је поново изашло из медијске сенке, што ми је било посебно драго. Још се потпуно нисам навикла на ту популарност, никада стрелци нису били, тако дуго, медијске звезде.
Почела је са 12 година да се бави стрељаштавом, али је после годину дана одустала. У крају је играла одбојку и фудбал, да би после једног стрељачког такмичења у Хали спортова 2005. поново узела пушку у руке и 2007. ушла у репрезентацију:
- Никада после тога нисам ни помислила да одустанем до стрељаштва, иако је спорт који тражи много одрицања. Пример је ова година, мислили смо да ће бити много необавезнија, кад оно - ишли смо на четири светска купа, Медитеранске игре, два Првенства Европе, било је више такмичења него тренинга. Мени је, лично била, успешна: оборила сам ваздушном пушком светски рекорд на ЕШ у Данској, освојила европску бронзу МК оружјем у Осијеку, две бронзе на Светском купу у Чангвону, злато и сребро на Медитеранским играма... После Шампионата Србије ћу да се одмарам 200 на сат и да полажем испите до финала Светског купа у новембру када почиње нова сезона.
На „Сингидунуму“ где студира туризам, има још шест испита до краја, а на Високој спортској и здравственој школи је дала прву годну и мало успорила:
- Тата, који је иначе „дифовац“ и професор физичког васпитања, ми није дозволио да идем на Факултет спорта и физичког васпитања. Уписала сам туризам, мислим да је то права ствар, не видим себе у далекој будућности како идем у канцеларију и седим за столом осам сати. Волим да путујем и упознајем људе, културу, начин живота. То је једна од многих лепих ствари у бављењу спортом, јер видиш и упознаш свет. Била сам и у Рију у децембру прошле године, диван град, дивни људи. Мислим да ће на ОИ 2016. бити лепше него у Лондону, где је и поред сунчаног и топлог времена некако све било суморно...
Мира Максимовић је тренер Иване Максимовић у клубу Нови Београд Ушће од првих дана. Успешно је спојила (често неспојиво) да буде добра мама и строг тренер:
- Ивана је послушно дете, сада је мало теже са њом него док је била млађа, али дисциплиновано извршава програме и планове и све што се договоримо – урадимо. Имале смо циљ добар резултат на ОИ и испуниле смо га корак по корак, прво је освојила олимпијску визу, потом и олимпијску медаљу. Ове године јој је заиста било, чини ми се, теже него у олимпијској години и дивим јој се како је све издржала. Освојила је и европску борнзану медаљу, полако се комплетира колекција...
Горан Максимовић је 1988. освојио олимпијско злтао у Сеулу у другом учешћу на ОИ. Признаје да је срећа због кћеркине медаље у Лондону била неупоредиво већа:
- Ретко се дешава да неко на првим олимпијским играма освоји медаљу. Знам како су Мира и Ивана радиле две месеца пре Лондона и успех је могао да се очекује. Нису ништа препустиле случају, уз тренинге у Лондону тестирале су и муницију и оружје. И ове године је постигла сјајне резултате, бронза на ЕШ је била круна сезоне. Стрељачком спорту много помажу Министарство омладине и спорта и Олимпијски комитет Србије. Важно је да спортиста буде без брига да ли ће имати новца за програм, што је веома битно нарочито догодине када у септембру на СП у Гранади почиње битка за олимпијске визе за Рио. Стрељаштаво ће, сигуран сам, прошири листу, ту су још Миленко Себић и Димитрије Гргић којима је за мало измакло финале на ЕШ у Осијеку. Имамо добре стрелце, а немамо услове и у том парадоксу живимо већ деценијама. Било би лепо када бисмо до Рија добили стрелиште у Београду да се не потуцамо по свету...
На Првенству Србије МК оружјем завршеном у Новом Саду, Ивана Максимовић је освојила сребро МК пушком 60 метака лежећи и бронзу МК пушком тростав. Ваздушном пушком била је трећа на Шампионату Србије. У целини, лепа сезона и још лепша најава важне 2014. када почиње борба за Рио 2016.
Извро: Кућа добрих вести