Заљубљенице у одећу са етно-мотивима моћи ће да уживају у моделима Естер Челењи, Славомира Власова, Димана Накова, Модне куће „Рито“ и Верице Планић.

Први део овог фестивала одгирао се 13. августа на Златибору и био је веома запажен. Циљ овог фестивала је зближавање и претапање култура и земаља а идеја је да се сваке године организује на истим локацијама и то на Златибору и у Београду.

Да ли је „дизајн“ одеће у својим далеким почецима могао бити ишта друго него оно што означавамо као етно? Модни дизајн, напротив, нарочито дизајн високе моде, дугује много више ономе што данас зовемо глобалним или глобализацијом која просто брише етничко као преживело, застарело. Нешто што више није у моди? Да ли је, онда, могућ и валидан појам високе етно-моде? Зар висока мода, по дефиницији, није елитна, привилегија познатих (ViP), док етничка припада народу? Све су ово питања која аутори овог фестивала желе да покрену и да ревијама „проговоре“.
Интернационални фестивал високе етно-моде са својим Студијом „Верица“ реализује модна дизајнерка Верица Планић. Фестивал се одржава први пут 2013. године у Србији, захваљујући доброј вољи и ентузијазму дизајнера високе етно-моде широм Европе. Сви они посвећени су оним драгоценим разликама, суштини етно уметности коју су многи познати уметници пре њих тумачили и изнова тумачили у својим делима.

Верица Планић 

Верица Планић рођена је у Сирогојну, на обронцима Златибора. Године 1995. покренула је у Србији стилизовану етно модну линију која је с временом постала препознатљива и у свету. Њене модне ревије представљене су у Малмеу, Москви, Минхену, Софији. Поред модног дизајна, бави се поезијом (члан је Удружења књижевника Србије од 2000) и сликарством. Објавила је збирке песама Небитак (Чајетина, 1987) и Зреник (београд, 1995).

Славомира Власова

Славомира Власова, рођена 1985. у Мартину у Словачкој, студирала је модни дизајн на Школи примењених уметности и на академији ликовних уметности и дизајна у Братислави (студије архитектуре, скулптуре и фотографије). Добитница треће награде на такмичењу B-fashion у Злину (Чешка) 2008, Власова је 2009. била финалист такмичења Brillance Fashion Talent у Братислави, а 2012. победница такмичења Нова лица словачке модне сцене. Њене колекције приказиване су у Братислави, Прагу, Бечу, Паризу, Бејруту и Њујорку (Вече словачке моде, 2013)

Димана Накова

Димана Накова завршила је четворогодишње студије модног дизајна и дизајна текстила на Технолошком универзитету (University of Technology – UTS) у Сиднеју, где је стажирала код Џона Макартура, аустралијског дизајнера трикотаже. радила је за сиднејске бутике бридал (bridal boutiques): De Challie, Seventh Heaven и Fialora Couture. Од 2003, када је лансирала сопствену робну марку iXTYS и отворила бутик у Софији, Накова је за iXTYS приредила бројне модне ревије у сарадњи са бугарским модним форумом (bulgarian Fashion Forum) и Prêt-à-porter –Visage Models Group из Софије, као и са организаторима Недеље српске моде у Нишу.

Естер Челењи

Модну линију CeLeNi покренула сам 2010, након што сам у будимпешти отворила Школу креативног дизајна. Мода је одувек била моја животна страст. Настојим да клијентима пренесем узбуђење које у мени изазива сваки детаљ процеса дизајнирања, и најситнији детаљ одеће коју креирам. Верујем да ће у Мађарској доћи време кад ће се одећа младих дизајнера куповати једнако као и најпознатији модни брендови, време у коме ће се истински ценити једиствен стил и висок квалитет. Данашње друштво доживело је велике промене с којима су се итекако мењале и жене. Женственост је, ипак, опстала. Зато настојим да изградим бренд који велича женственост. Креирам одећу која се може носити свакодневно и која се захваљујући пажљивој примени модних детаља прилагођава и преображава из дневне у вечерњу.Модна линија CeLeNi, која се израђује само у Мађарској, нема сопствене бутике. Драже ми је да се продаје у луксузним продавицама које нуде богату лепезу модних брендова. Таквих продавница биће све више и у Мађарској и широм света.

Модну кућу „Рито“основале су 1992. године предузетница Татјана Абрамова и модна дизајнерка Јелена Деревјанко из Украјине.

Шта је „Етнопеја“

Етнопеја је реторичка фигура у којој онај ко говори ставља себе у положај другога/ других, да би разумео његова/њена/њихова осећања. Емпатијом са другим(а) истовремено исказује сопствени интегритет и гради узајамно поверење.

Галерија фресака налази се у улици Цара Уроша, а ревија ће бити организована 25. септембра у 21 час.

                                                                                                                       Извор: Кућа добрих вести