Министар Тасовац поздравио је ову иницијативу и конкретне предлоге, уз оцену да је конструктивни прилаз најбољи начин да се културна јавност укључи у решавање нагомиланих проблема у области културе.

Најављена је и јавна расправа која ће се одржати 25. октобра у Народној библиотеци Србије и обухватити све проблеме са којима се данас суочавају књижевни ствараоци.
Решавање проблема откупа књига за јавне библиотеке
Група књижевних интелектуалаца у овом писму констатује да је област уметничког стваралаштва у великој мери институционално запуштена.

Један од њихових предлога је формирање комисије за додељивање стипендија писцима, решавање проблема откупа књига за јавне библиотеке, уређење часописне сцене, као и подршка издаваштву, књижевним манифестацијама од значаја и подршка и оснаживање књижевног стваралаштва за децу и младе.

Стипендије би биле осмишљене као тромесечне, полугодишње и годишње, у месечном износу од 60.000,00 динара. Број стипендија би се прилагодио буџету Министарства културе, а рад комисије био би доступан на увид јавности.

Предложено је и решавање проблема откупа књига за јавне библиотеке и то кроз формирање комисије за откуп која би се састојала од стручњака из области издаваштва и библиотекарства, уз одређени вид инсистирања на откупу дела савремене српске литературе.

Посебно је указано и на потребу уређења часописне сцене у Србији, земљи са више од 90 књижевних часописа који излазе нередовно.
Предлози групе писаца и критичара подразумевају постојање јасне културне политике коју би требало дефинисати уз помоћ појединаца који су се у својој области деловања показали као највећи професионалци.
Уверени су и да литература не захтева превелика новчана улагања, а може много да помогне прокламованим циљевима презентације културе у Србији у европским и светским размерама.
Подршка издаваштву у два правца
Писци су иницирали и подршку издаваштву која би се, како предлажу, одвијала у два правца.
То би значило помоћ капиталним и важним издањима, с посебним нагласком на афирмацију домаћег књижевног стваралаштва, уз наставак системске подршке преводима књига домаћих аутора, што се показало као добра пракса у последњих неколико година.

У оквиру помоћи издаваштву, предлажено је и учлањење Србије у европску мрежу „Традуки“ која потпомаже издаваштво и превођење.

Чланарина на годишњем нивоу износи 20.000 евра, а фондови које би могли да се повуку из „Традукија“ износе 60.000 евра, што значи да на сваки уложени евро издавачи из Србије могу да извуку три.
Затражена је и подршка књижевним манифестацијама од значаја на начин идентичан као код часописа, с тим да би у овом случају критеријуми подразумевали величину и значај манифестације у европским и регионалним оквирима, а тек потом у националним.

Такође, предложена је подршка и оснаживање књижевног стваралаштва за децу и младе.

Иницијативу су потписали књижевници Филип Давид, Светислав Басара, Веселин Марковић, Срђан Ваљаревић, Давид Албахари, Саша Илић, Мирјана Ђурђевић, Владимир Арсенијевић, Срђан Тешин, Мића Вујичић, Ибрахим Хаџић, Енес Халиловић, Срђан Срдић, Томислав Марковић, Марјан Чакаревић, Драгољуб Станковић, Драгана Младеновић, Андрија Матић, Милош Живановић, Бојан Бабић, Звонко Карановић, Милета Продановић, који је и истакнути сликар, Александар Новаковић, Синиша Туцић, Петар Матовић и Жељко Митић.

Потписници иницијативе су и књижевни критичари Саша Ћирић, Тијана Спасић, Владимир Арсенић, Јасмина Врбавац, Ирена Јаворски и Иван Радосављевић, који је и преводилац, као и уредница књижевног програма у Културном центру Београда Оливера Стошић Ракић, уредница фестивала Крокодил Ана Грмуша Пејовић, уредница издавачке куће “Књижевна радионица Рашић” Александра Рашић Радосављевић и хунгаролог Марко Чудић.

                                                                                                             Извор: Кућа добрих вести/SEEcult