Да није роман, ово би била „студија о изводљивости“ на тему како би један самосвестан мушкарац могао или пре – желео да, хришћански, заштити једну жену. Пројекат који је у датим условима осуђен на пропаст: не зато што није остварив већ зато што није потребан. Та наизглед крхка жена самим својим „пасивним“ постојањем, присуством, (будистичким) одбијањем у прихватању, допринеће самоурушавању овог с почетка књиге привидно мачо мушкарца, који ће се у запањујуће поштеној самоанализи претворити у једно рањиво биће. Толико рањиво да ће њему бити неопходан Свети Христифор, заштитник путника, наводи се у рецензији књиге који потписује Владислав Бајац.
Структура романа грађена је и једноставно и компликовано. Резултат је врло користан по књигу: тежина претеже у разумљивост, као што други лик књиге, јунакова сенка, надопуна, контраст или чак алтер его, идеално надопуњује овог госта у другој култури. Тако и Белешке с краја текста надограђују белетристику, то јест Лепу уметност.

„Таи“ је лекција самољубивом Западњаку о томе како да излечи свој охоли его податношћу Источњака. Но, нема ту победника. Можда само пораженог. Али и тада – „залеченог“ Царством Празнине. А она је женског рода.

Прича о наивном средовечном господину склоном фантазијама

У интервјуу који је дао листу "Новости" Коцић је за главног јунака романа "Таи" навео да је то "средовечни, помало наивни и фантазијама склони господин који, после деценије мање-више отменог пропадања у Београду, губи веру у људе и затиче се у тачки где се сусрећу емотивна, духовна и професионална криза".

"Ми из бивше Југославије смо, попут јунака романа "Таи" преживели горку породичну свађу и развод, током којих смо углас вежбали да се расправљамо и мрзимо оне који су нам најсличнији. У комплету са страхом од странаца, дошли су и бројни други страхови. Тужна је истина да смо се уротили против себе. Последица је блокираност, подозривост и издељеност на ситне, немоћне и завађене феуде - укључујући и раскомадану књижевност једног заједничког језика", рекао је том приликом Гоцић.

Књигу можете пронаћи у књижарама матичне издавачке куће "Геопоетика", у књижарама Делфи..., а цена јој је 913 динара.

Иначе, у најужем избору за ову престижну књижевну награду били су и романи "Ми, избрисани" Слободана Владушића (Лагуна), "Златно доба" Силване Хаџи-Ðокић (Интерпрес и Тема), "Аркадија" Милете Продановића (Архипелаг) и "Ваздушни људи" новинарке Тањуга Соње Атанасијевић (Просвета).
НИН-ова награда биће уручена Гоцићу на свечаности у Скупштини града у петак, 17. јануара у 17 часова.

Биографија Горана Гоцића

Рођен у Ужицу 1962. године, дипломирао је англистику на Филолошком факултету Београд и магистрирао медије и комуникације на Лондонској школи економије и политичких наука.
Слободни је новинар и филмски критичар. Писао је за Старт, НИН, Филмску културу, Синеаст, Екран, Борбу, Интервју, РТС и за још око 20 медија: Дневни телеграф, Политика, Би-Би-Си, Ченел 4, Индипендент, Сајт & Саунд....
Један је од аутора зборника о масовној култури "Деградирана моћ: Медији и косовска криза" (2000) и "Желимир Жилник: Изнад црвене прашине", који су објављени на више језика.

                                                                                            Извор: Кућа добрих вести/"Геопоетика"