На самом почетку присутне је поздравила библиотекарка Татјана Судимац, а потом је књижевник Мирослав Костић-Коле, председник Клуба, прочитао причу Моме Димића ``Мој ручак`` из збирке  ``Цигански кревет``. То је већ устаљени обичај ових књижевних сусрета - да се на почетку сваке вечери чита понешто из обимног опуса овог великог писца, по чијем роману ``Мала птица`` је и Клуб добио име. Затим је књижевница Богданка Костић кратко представила четири Нанина романа - ``Свеједно ћу умрети``, „Уздах“, „Свилен конац“ и „Тајне.пусторечких врбака“.

Први роман је сконцентрисан око следеће радње - пацијент ће се наћи са погрешном дијагнозом код лекара посвећеног свом послу који ће са запрепашћењем констатовати:``Изгубљено време-испуштен пацијент``, што ће убрзо резултирати трагичним исходом, један млади живот је угашен. Аутор ове књиге, мајка пацијенткиње, доживљава душевно помрачење и одлучује се на овај корак-отварање своје душе и стављање емоција на папир са жељом да помогне другима и надом да ће пробудити савест неких лекара, да ће можда сада неко чути њене вапаје, сада када је за њу касно за све.

Нанин "Уздах" поставља питање - Има ли лека за душу?

У другом роману „Уздах“ поставља се питање „Има ли лека за душу“ и „Чиме се могу лечити ране настале губитком детета“. У трећем роману „Свилен конац“ главни лик романа, аутор истог, сумирајући свој живот, одмотавајући га као свилен конац са калема, схвата да ни новац, ни друга матерјална добра не могу заменити срећу и испунити наше душе благостањем, јер срећни смо само онда када смо духовно испуњени.

У четвртом роману``Тајне пусторечких врбака“ ауторка је описала бурне догађаје, најсуптилнија осећања и односе двеју породица. Упркос ратном стању, избеглиштву, сиромаштву, злочину, убијању и умирању, у овим породицама дешавала су се и необична венчања, рађања, лепи тренуци радости.

Књига описује једно друго време, један други начин живота који је нама данас мало познат.
Богданка је изнела своје утиске о самој ауторки коју је  описала као јаку, снажну, мудру и велику жену.  Потом је реч узела и сама ауторка и прочитала неке пасусе. Ауторку је затим одменила у читању њена, како је назвала ``водитељка програма``,која је до краја вечери преносила на слушаоце мисли и емоције овог обимног и разноликог штива. Све се одвијало у прелепом амбијенту пуне сале библиотеке, уз тиху музику.

Редовна окупљања љубитеља лепе речи у Малој птици

Подсећамо да књижевни клуб „Мала птица“ има своја редовна окупљања сваког првог и трећег уторка у месецу са почетком у 18 ч у библиотеци „Мома Димић“ (у згради месне заједнице Старо Миријево, поред старе миријевске цркве Св.Илија, општина Звездара).
Улаз је слободан за све заинтересоване, како оне који пишу прозу или поезију, тако и све љубитеље лепе речи.
Клуб је основан, пре свега, да афирмише младе и талентоване писце и помогне им да кроз јавне презентације својих радова и издавачку делатност пронађу своје место у свету признатих и добију подстицај за даљи рад.

Извор: Кућа добрих вести