Кућа Добрих Вести

Login

Стрип је лектира за цео живот

Оцените овај чланак
(11 гласова)

Robe-i-GiovaniБЕОГРАД/НИШ - Улога стрипа још није у потпуности схваћена како од појединаца, тако и институција - ”са слухом” који би стрип могао подићи на пиједестал који му припада. Стрип ће већина пре прогласити забавом, него уметношћу. А заправо је – обрнуто.

Гости прве вечери ”Нифеста”, фестивала стрипа у Ниша, су, били су: Роберто Рекиони (Roberto Recchioni), нови уредник ”Дилан Дога”, сценариста многих прича o овом јунаку и аутор серијала ”Сирочад” и Ђовани Фрегиjери (Giovanni Freghieri), италиjански цртач коjи jе потписао на десетине епизода “Дилан Дога”.

Захваљујући издавачком концепту Darkwood-a, наши читаоци имају прилике да уживају у свим светским школама стрипа, што je, према речима Слободана Јовића, уредника у “Darkwood”-у, и био и јесте циљ ове издавачке куће.

Ради афирмације стрип-издаваштва и стрип културе, недавно је у Нишу отворен ”Нифест”, први Фестивал стрипа у овом граду, који је покренула београдска издавачка кућа ”Darkwood”, у сарадњи са Градом Нишом. Гости прве вечери су, уз домаће стрип цртаче, били и: Роберто Рекиони (Roberto Recchioni), нови уредник ”Дилан Дога”, сценариста многих прича o овом јунаку и аутор серијала ”Сирочад” и Ђовани Фрегиjери (Giovanni Freghieri), италиjански цртач коjи jе потписао на десетине епизода “Дилан Дога”.

Колико је стрип – млад?

Хоће ли се неко усудити да противречи да се стрип зачео пре више од 30.000 година, односно да је почетак ”цртачких трака” пронађен на каменитим странама пећине La Matha у Дордонској регији на југозападу Француске? Цртежи рогатих животиња леденог доба, јелена, ирваса, бизона, рањених, у трку, усамљених, стада… белешка живота који је тада постојао. Или, можда, слика живота о каквом је кромањонац, аутор првих пећинских цртежа, маштао.

Цртеж се најбоље разуме и настао је пре него реч

Тек 1902. године, археолози су признали постојање пећинске уметности. Отуда нема сумње да ће стрип добити заслужене позиције, ”раме уз раме” са осталим уметностима, потребно нам је само стрпљење оних који ”озваничавају”.

Тамо где је цртеж остао сам, настало је сликарство. А где се осамосталила реч, без слика, родила се књижевност. Годинама касније, цртеж и реч, творили су стрип.

Стрип се коначно ”проглашава” уметношћу, деветом, најновијом, марта 1964. године, када је Клод Бели (Claude Beylie) ово обнародовао у часопису “Писма и лекари”, а код нас, аргументовану, научно-теоријску подршку стрипу као деветој уметности, међу првима даје Ранко Мунитић, теоретичар филма и стрипа, који га, на просторима ондашње Југославије, афирмише кроз тромеђу сликарства, књижевности и филма.

Врхунски тeоретичари различитих професија, широм света, настављају да бране и уздижу стрип. Искључиво од оних који га недовољно познају. Тако, рецимо, руски социолог Сергеј Кара-Мурзe, у својим социолошким радовима извлачи сличност између опере и – стрипа. Дејствујући кроз више канала опажања, каже Кара-Мурзе, саопштење „упаковано“ у разне типове знакова, дуготрајније задржава човекову пажњу. Управо логиком ”паковања” саопштења, сличан проналазак за преношење ”поруке” људима, постају стрипови - кратки (не увек!) али учинковити (готово увек!) текстови чији је сваки фрагмент обогаћен илустрацијом. Зато је ”дејство” његовог продора у свест и подсвест неупоредиво већи од „једнобројног“ саопштења.

Стрип – генералан проналазак

Одавно је познато да додавање тексту макар и незнатне порције уметничких визуелних знакова, снижава праг напора потребних за схватање саопштења. Илустрације чине књигу доступном и оном конзументу који је не би могао савладати у издању „без цртежа“. И мада Кара-Мурзе каже: - Генералан проналазак за преношење саопштења људима ненавикнутим на читање били су стрипови, - чиним овде, као потписник овог текста, (надам се не ”богохулну”) исправку у односу на Сергејеву примарну мисао и појму ”генералан” додајем ”генијалан” и малчицко је мењам. Сада ће реченица гласити: - Стрип је генералан и генијалан инструмент комуникације, замаман и моћан, сачињен од цртежа (илустрације која не ретко представља више цртачких и/или сликарских ”ремек дела” на само једној ”табли”) и текстa, ослобођеног сваке сувишне ”глагољивости”, текста сажетог и јасног.

Да ли стрипови треба да уђу у лектире?

Оно што је, након свих година постојања стрипа у Србији, важно истаћи и још важније - поправити, је да улога стрипа код нас, на жалост, још није у потпуности схваћена. Стрип ћемо пре прогласити забавом, него уметношћу. А заправо је -обрнуто.

– Стрип прати етикета да служи примарно за забаву, разоноду и децу, а он то свакако није. Стрип је спој књижевности, сликарства, а у неким сегментима - и филма, каже за “Кућу добрих вести” Слободан Јовић, уредник Издавачке куће ”Darkwood“ из Београда.

И данас стрипови боје свакодневницу, и формирају је у мери у којој одређени стрип или стрип – јунак постигну популарност. Зачудни су утицаји стрипа: од реченичних конструкција стрип-актера, који своје реплике преносе у ”живи језик”, до утицаја на одабир будућe професијe конзумената. Знам дечака који је одлучио да научи да свира кларинет због Дилана Дога.

Стрип је благо, рекао је у једном од интервјуа наш прослављени режисер Горан Марковић. Додуше, у његовом случају стрип је најпре био скривено благо. - Да ли иједно данашње дете може замислити свет без стрипа, пита Горан Марковић. У време мога детињства, стрип је био забрањен. Свет маште, витезова, авантуриста, пробисвета и, нарочито, чудних животиња које су имале моћ говора није се уклапао у социјалистички реализам. Сматран је „продуктом буржујске декаденције”. Прве стрипове сам открио на дедином тавану, као благо.

Све светске школе стрипа - на нашем тржиту

Издавачка кућа ”Darkwood” даје све од себе да садашње и потенцијално тржиште упозна са вредностима које открива стрип-уметност:

naruto- Наш издавачки концепт је од старта био да први пут један издавач у Србији обухвати у свом програму све светске школе стрипа, рекао је за ”Кућу добрих вести” Слободан Јовић, уредник у Издавачкој кући “Darkwood”. Дакле, апсолутно све светске школе стрипа, почев од француско-белгијске продукције и осталих европских класика, америчких стрипова старијег класичног таласа и нове фазе, као и графичких романа, укључујући и ону која никада код нас није била заступљена у свом изворном облику, а то су јапанске манге. И успели смо у томе, оне су први пут на нашим киосцима: Наруто, One piece, Узумаки… То је данашњој деци пут до озбиљнијег штива, јер они расту примарно на цртаћима који се ослањају на Јапанске аниме. Преко тога, као и модерних америчких стрипова, стрип се вратио у школе.

А паралелно, преко Сендмена, Пинокиа, Проклетог рата, Од сигнала до шума, Из пакла, Створења из мочваре..., стрип је нашао пут и до зрелије читалачке публике која је, углавном, пратила издаваштво књига, а сада је и уз графичке новеле, стрипове за које текст неретко пишу управо писци књига.

Утицај стрипа је често делотворнији од утицаја – књиге. Посебно у узрасту када је визуелизација – примарна. Дечак који је на почетку овог текста, фасциниран Диланом Догом, почео да свира кларинет, сутра ће, са својих двадесет година, вероватно за излазак до града, пре обући фармерке и сако, него што ће дукс упасати у тренерку.

Главни јунаци српске стрип сцене

Један од главних јунака српске стрип сцене, дефинитивно је “Darkwood”. И сами острашћени стрип конзументи, свесни васпитне улоге стрипа, “Darkwood ”- ци своју делатност не базирају на искључиво комерцијалном изадвашту:

- Сваке године објављујемо и српске стрип ауторе да би подстицали домаће стваралаштво, каже Јовић, истичући да поред већ прослављених имена које објављују, шансу дају и млађим, неафирмисаним ауторима. - Тaкође, негујемо и репринт, то је пројекат који је у зачетку, али је изузетно значајан, јер се захваљујући репринту трудимо да у трајном и квалитетном облику сачувамо стрипове наших прослављених аутора из тридесетих година прошлог века.

“Darkwood” је jедини дистрибутер и извозник стрип издања у земље региона, како наших, тако и од других стрип издавача. Отуда су компетентни да оцене понуду и потражњу. Али, за оне који су почетници, најпре ”час” из препознавања стрип-жанра: научна фантастика, фантастика, суперхероји, вестерн, пустоловине, хорор, еротски, комични стрипови…

-Успели смо да након више од 20 година паузе покренемо и стрип едиције, попут некадашњих магазина/стрип ревија (Екс, Бисер Стрип, Астериксов Забавник, Супер...) али и да опстанемо, дакле ове се едиције нису угасиле после неколико бројева. Успели смо у томе и са едицијама у којима је заступљен класични и модерни европски стрип: Перле (авантуристички, СФ, крими серијали) и Карусел (хумористички стрипови). До сада је објављено 27 бројева, по 12 у свакој од наведених едиција и три Интеграла у оквиру Перли - Перле Интеграли, тако да је поново заживео и такав облик издаваштва, задовољан је Слободан Јовић.

Иницијатива – да стрип постане лектира

Међу поклоницима стрипа, а више међу социолозима који су свесни утицаја овог комуникацијског жанра на млађе и старије генерације, ”залебдела” је у једном тренутку иницијатива да стрип постане – лектира. На жалост, још смо далеко од реализације. Штета. Деца би се лакше описмењавала уз стрипове и омиљене стрип јунаке, а едукација из тзв. сувопарнијих предмета као што је, рецимо историја, била би неупоредиво занимљивија уз илустрације, дијалоге историјских јунака и сл. Камо среће да надлежне установе ”са слухом”, препознају моћ стрипа и да одређене уџбенике раде у таквој форми, са најбољим домаћим стрип текстописцима и цртачима.

-Један од бољих примера овога о чему разговарамо је у стрипу ”Проклети рат”, која се бави Првим светским ратом, имамо текст о учешћу и страдању Србије у том немилом историјском периоду, који је писао др Милош Ковић са Филозофског факултета, одсек Историја. Текст су преузели белгијски издавач и француски аутори и коришћен је као додатак у оквиру промоције наведеног албума који је био део подсећања на Први светски рат на неким манифестацијама у Француској и Белгији, потврђује Јовић.

- Веома је едукативна и Библиотека ”Језовник”, јер је осмишљена тако да представља стрипове fantasy, хорор, СФ и mystery тематике, али и оне који би се могли окарактерисати као трилер, крими или ноар. То су стрипови са оригиналним сценаријима, али и стрип-адаптације Лавкрафта, Едгара Алана Поа и других великана готик књижевности. За серијале којима је по садржају место у овој библиотеци оформљена је сестринска едиција Језовник серијали. Библиотека ”Траг” се бави биографијама познатих људи из различитих сфера, величанственим достигнућима или потресним сведочанствима о данима који су оставили траг на човечанство.

У овој Издавачкој кући, по много чему посебној, очигледно је немогуће не приметити труд да се на све начине популарише – најбоље у домену стрипа. У том циљу, у ”Darkwood”-у је покренута и некомерцијална библиотека која садржи најзначајније и најпризнатије ауторе и њихова дела у уметничком смислу- Супернова.
Паралелно пласирају и популарна издања и на тај начин постепено шире видике просечног читаоца који ће временом бити ”обучен” и привучен да се упусти и у "тежа" штива. Покренули су и класике, старију школу стрипова у библиотекама Ризница и Језовник, тумачи Јовић уређивачку концепцију ”Darkwood”-a.

”Нифест”, први међународни Фестивал стрипа у Нишу

Ради популаризације стрипа и формирања корисних навика код млађе популације, ”Darkwood” је покренуо и Фестивал стрипа, а уз пуно разумевање и подршку Града Ниша – Нифест”.

biliholidejЗахваљујући ангажовању Нишлија, примарно Златибора Станковића који руководи стрипарницом „Јужни Дарквуд”, гости првог ”Нифеста” су били: Роберто Ркиони, нови уредник ”Дилан Дога”, сценариста многих прича o овом јунаку и аутор серијала ”Сирочад” и Ђовани Фрегиjери, италиjански цртач коjи jе потписао на десетине епизода “Дилан Дога”.
Први број серијала ”Сирочад” је премијерно објављен за ”Нифест”, а аутор је потписивао примерке. Поред гостију из Италијe, ”Нифесту” су присуствовали и најбољи домаћи стрип-цртачи: Алекса Гајић, Дарко Перовић, Владимир Крстић - Лаци, Мирко Чолак, Александар Сотировски, Светозар Обрадовић, Здравко Зупан( који је и стрип историчар), Зоран Стефановић (исто историчар и теоретичар).

- Трудимо се да стрип сачувамо и афирмишемо и у осталим градовима региона, каже Јовић. – Прошле године смо, рецимо, отворили прву стрипарницу у Нишу, који никада није имао књижару тог типа и једну стрипарницу у Новом Саду – „Северни Даркуд“ у оквиру књижаре Булевар Букс, а све зарад ширења популарности и доступности стрипа у све крајеве наше земље.
За сада је то више него успешно.

А захваљујући гласовима фанова стрипа, “Darkwood” је изабран за регионалног издавача године на најпопуларнијем и највећем стрип форуму у Хрватској, што није лако обзиром да је на сајту већина људи која није из наше земље.
На истом сајту, две године за редом, 2011. и 2012, овај Издавач је победио и у категорији за најбоље албумско издање године. Био је то ”Тарзан”, аутора Берна Хогарта и ”Конан - Дивљи мач Симерије”. За исте наслове награђени су и на Међународном фестивалу стрипа у београдском СКЦ-у за најбоље инострано издање у Србији.

Када се говори о признањима и наградама, вредно је поменути награду коју је Издавачкој кући «Darkwood» ове године доделила Привредна комора Србије. За своје одлично пословање, ова Издавачка кућа је награђена сертификатом од међународног значаја који је установљен према међународним критеријумима. Широм света, „Darkwood“ својим издањима на достојан начин представља Србију. Чак је и Роберто Рекиони гледајући наше издање From Hell, Alana Mura и Edi Кembela, рекао за овај стрип (иначе један од најутицајнијих и најзначајнијих стрипова икад објављених) да је најбољe издање на свету.

И Србија - земља излазећег сунца

Да ли би било претенциозно рећи да је и Србија земља излазећег сунца? Ако је о стриповима реч – није. Најпре, стрипове у Србији у последње две деценије читају и одрасли, примарно високообразовани људи. Уз амбициозaн, одлично осмишљен и реализован ”Darkwood” - издавачки програм, с појавом манги на киосцима, из Земље излазећег сунца, и ревитализацијом домаће сцене, култура читања стрипова се враћа међу некадашње заљубљенике у девету уметност, као и међу нове читаоце, који се прикључују овој области прихватајући је као део поп-културе и, што је најважније, међу школске клупе. Или тачније, испод њих, као некада. Манге су прави, можда и једини пут да нове генерације пронађу свој улаз у магични свет стрипа који у Србији има век дугу традицију.

Стрип – девета уметност

”Стрип, девета уметност”, наслов је књиге коју је пре безмало деценију објавио Ранко Мунитић, теоретичар филма и стрипа, a одличан приказ књиге на “Graphic Design Blogu” дао је Игор Кекељевић.
У овој књизи, Мунитић каже да је стрип као филтер који скупља културне обрасце кроз посебну изражајну технику, језик и комуникацијски кодекс, тематику, начин дистрибуције. Стрип је врло слојевит медиј, са бројним скривеним текстовима, утицајима и намерама, који заслужује знатно већу пажњу од тривијалне комерцијалне улоге која му се приписује.

Књига указује да је стрип постојао кроз историју, додуше у измењеном облику, као резултат напора да се забележи сукцесија неке радње, каузалитет значајних догађаја. У том смислу, Мунитићева књига приказује развој стрипа од доба фараонских кампања преко стрип-каишева у дневној штампи до савреме форме графичких новела.

У поглављу ”Морфологија и комуникацијски кодекс”, aутор објашњава језик стрипа, смештајући стрип на тромеђу сликарства, књижевности и филма. Мунитић примећује да je стрип налик сликарству јер монументализује уникатну статичну визију, налик је књижености приказујући след догађаја, a наликује филму када користи монтажу и режију.

Као теоретичару и естетичару визуелних комуникација, Мунитићу је нарочито интересантна магија спајања стрип-квадрата у целину која поседује време и ритам. Овде није реч о мерљивом времену, као код филма, него о индивидуалном осећају времена код сваког појединачног читаоца. У том контексту прави поређење између читања стрипа и читања музичке партитуре. Гледањем сваке појединачне ноте, могуће је релативно објективно читање значења, као што је то случај и са гледањем појединачних стрип-квадрата. Међутим, доживљај целине, доживљај трајања нота, њиховог временског и ритмичког пулсирања одигравају се у сфери интуитивног креирања целине, субјективне интерпретације времена, ритма и монтаже.

Пишући о социолошким и културолошким аспектима стрипа, Мунитић у стриповском наративу запажа средство за романтизовање снова и митова, као отпор граничности стварног и свакодневног. Реч је употреби успаваних или занемарених анторополошких константи које вешти аутори успевају да поново распламсају кроз рециклажу старих митова.

Шефови одолевају свему – осим искушењима.

Читачи стрипова се препознају. Путовала сам својевремено возом до Бара. У купеу нас петоро ћутолога, сви различите генерације, од отприлике 20 до 60 година, свако сам са собом добрих стотинак километра. Кондуктер је ушао да ”буши карте” и један од путника је ову прилику искористио да га пита колико ће воз каснити. Коментар је био нејасан, али очигледно на рачун руководства железнице. Путник који је седео до прозора, од својих четрдесетак година, је рекао: - Немојте тако, шефови одолевају свему, осим искушењима.
Смех у купеу. Одмах је од најмлађег стигло ново питање за кондуктера: - Је л’ и твој шеф изгледа као да је управо сазнао да се чиста рунска вуна добија од шугавих коза.
До Бара је прича текла као међу старим знанцима. Све нас је међусобно упознао и ”откравио” Гручо, односно његове реплике из ”Дилан Дога”.

Стрип као едукативно штиво

У прилог тврдњи да су стрипови далеко од пуке забаве, већ и едукативно штиво, говори и прича Франсоа – Гзавије Дениа, амбасадора Републике Француске у Србији, коју је испричао новинару ”Политикиног забавника”: - Мој први прави сусрет са стрипом десио се на Божић 1960. године. Имао сам пет година и знао сам да читам, па сам као поклон добио последњи, тек објављени албум Тинтина; био је то „Тинтин на Тибету”. Још се живо сећам утиска из тог времена, приповедачке снаге тог албума, његове раскошне лепезе осећања, сугестивности цртежа, прецизности описа; истоветан утисак имам читајући га 53 године касније.
А када сам имао срећу да међу првим туристима 1997. обиђем Ладак и његове манастире, све ми је деловало тако познато, захваљујући Ержеу, творцу стрипа. Знао сам чак и са које стране се правилно обилази око ступе!”


Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено недеља, 01 јун 2014 15:13
Гордана Влајић

Гордана ВЛАЈИЋ (1959, Панчево) је дипломирала на Факултету политичких наука (смер: новинарство) у Београду и специјализирала Односе са јавношћу. Ради у Секретаријату за заштиту животне средине Градске управе Панчева. Написала је три књиге за децу и шест за одрасле, а песме и приче су јој објављиване у многобројним зборницима, збиркама, антологијама и часописима. Добитница је Првог српског пасоша са још 203 заслужних грађана Србије, у промотивној кампањи коју је реализовала Влада Србије, носилац је Златне значке и Повеље за посебан допринос у култури које додељује Културно просветна заједница Републике Србије и Министарство за дијаспору Републике Србије, као и више награда за књижевно ставралаштво. Члан је организације "Поетас дел Мундо", Удружења књижевника Србије, Српског књижевног удржења „Милош Црњански“ (Стокхолм, Шведска), Независног удружења новинара Србије (НУНС) и МЕНСЕ. Почасни је члан «Провиденце», Удруге за промоцију уметности и културног туризма (Биоград на Мору, Хрватска).

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија