Logo
Одштампајте ову страницу

Дани индонежанског филма поводом националног празника Индонезије

Оцените овај чланак
(2 гласова)

ambasadorfiksnaБЕОГРАД - Пројекцијом компилационог документарног филмског материјала “Индонежанска борба за независност, 1945-1949”, синоћ су у Музеју историје Југославије (МИЈ) у Београду окончани Дани индонежанског филма и затворена мултидимензионална изложба “Travelling Comunique”. Дани индонежанског филма су уприличени од 15. до 17. августа поводом 69 година независности Републике Индонезије и 60 година дипломатских односа Србије и Индонезије. 

 

 Организатор изложбе је била Амбасада Индонезије у Србији у сарадњи са МИЈ и пројектном групом “Travelling Comunique”.

 

                       indonezijaambasadorgrupna

 

Позиционирање индонежанског филма, некад и сад – “Макс Хавелар”

 

Пре прве пројекције у петак увече гледаоцима се обратио Уредник филмског програма Мирољуб Стојановић из Филмског центра Србије са кратким али садржајним излагањем на тему “Позиционирање индонежанског филма, некад и сад”.


                           filmpublikaambasador

 

Индонежанско-холандско остварење “Макс Хавелар”, режисера Радемакерса из 1976, у коме главне улоге имају Петер Фабер, Саша Бултус и Аденду Сесиланинграт је филм о официру колонијалне холандске војске који долази у 19-товековну Индонезију пун нескривеног идеализма. Убеђен да је у његовој моћи да поспеши промене које ће помоћи локалном становништву, не сања да ће убрзо ствари са зла поћи на горе.

 

Екранизација класичног дела холандске књижевности, романа “Макс Хавелар” писца Едуарда Дувеса Декера (1820–1887), познатијег као Мултатули, верно одсликава антиколонијални дух и изразито субверзивни карактер романа у односу на тадашњу холандску официјелну политику.film

 

 

Фонс Радемакерс (1920-2007), добитник Оскара 1986. за најбољи страни филм (“Напад”), и у “Максу Хавелару” показује изразити редитељски таленат, мајсторством евоцирања 19-товековне епохе, изузетном визуелном културом, те политичком и идеолошком вивисекцијом колонизоване Индонезије.

“Новембар 1828” - седми на листи најбољих индонежанских филмова свих времена

У суботу 16. августа је приказан “Новембар 1828” режисера Тегух Карје (1932-2001) из 1979, филм који прати судбине револтираних становника најмногољудијег индонежанског острва Јаве у њиховом отпору холандској окупацији. 

 

film1828Официјелно седми филм на листи најбољих индонежанских филмова свих времена, „Новембар 1828“ је учврстио репутацију Тегух Карје као једног од првака модерног филма у тој земљи. Улоге у филму имају чувени индонежански редитељ Сламет Рахарђо, Ракмар Хидајат и Сандоме М. Кусумо.

 

Светску премијеру је овај филм имао на Лондонском филмском фестивалу 1980, где је пропраћен овацијама а таленат редитеља апострофиран као један од кључних у азијском филму 1970-тих.

 

Истог дана заинтересовани љубитељи седме уметности имали су прилику да погледају “Дуги Марш”, који је 1950. режирао Усмар Исмаил (1921-1971), а суочава гледаоце кроз судбину Сударта, капетана чувене Силиванги дивизије, са низом контроверзи на историјском плану, које су пратиле рађање индонежанске независности.filmdugimars

 

То је један од најдискутабилнијих филмова у историји индонежанске кинематографије у коме улоге имају Дел Јузар, Елиа Берген и Еди Мувард. Означио је две ствари истовремено: невоље индонежанског филмског стваралаштва са цензуром коју је ово дело срећно избегло, те потврду талента редитеља Усмара Исмаила, који се уз Ђадуга Ђајакусиму сматра пиониром индонежанског модерног филма и уметником који је у свом домену дао један од највећих доприноса независности својевремено највреднијег колонијалног поседа у свету.

Документарни филм “Индонежанска борба за независност, 1945-1949”

У недељу, 17. августа, на Дан независности Индонезије приказани филмски материјал “Индонежанска борба за независност, 1945-1949”, представио је неке од кључних тренутака борбе за слободу највеће државе у Југоисточној Азији и највредније колоније у свету.

 

Индонежанска национална револуција или Индонежански рат за независност били су четворогодишњи оружани сукоб и дипломатска борба Индонежана и Холандског краљевства, све док револуционарне снаге нису успеле да униште доминистрацију колонијалиста.

Изложба ,,Travelling Comunique”

На свечаном затварању филмског програма и изложбе ““Travelling Comunique”, су говорили Неда Кнежевић, директорка Музеја историје Југославије, Милица Томић, представница интернационалних аутора окупљених на пројекту “Travelling Comunique” и амбасадор Индонезије у Србији Семуел Самсон.

 

                      izlozbadirektorkamuzejagovori

 

Амбасадор Самсон је изразио највећу захвалност ауторима и организаторима пројекта “Travelling Comunique“ за све „дивне идеје које су представљене кроз низ активности током протеклих више од два месеца.“ Амбасадор је подсетио и да 17. август има специјално значење за његове сународнике. Наиме, тог дана 1945. у Џакарти су очеви независности најпространије и најмногољудије земље на Југоистоку Азије, Ахмед Сукарно и Мохамед Хата прогласили нову слободну Републику Индонезију. 

 

                             filmsukarno

 

Изложба “Travelling Comunique”, која разматра функцију фото архива Кабинета доживотног председника СФРЈ Јосипа Броза Тита, једне од најзначајнијих документација те врсте 20. века и преиспитује могућности за његову употребу у будућности, отворена је 10. јуна у МИЈ.

 

                       filmtravelingkomunike

 

Пројекат је плод сарадње са Министарством културе и информисања Србије, Министарством спољних послова Немачке и Гете–Институтом Београд. Копродуценти пројекта су Dutch Art Institute, Уметничка академија Универзитета у Адис Абеби и Netsa Art Village из главног града Етиопије.

 

„Travelling Communiqué“ су подржали и HKW, ETH Zürich (Institut für Geschichte und Theorie der Architektur-Eidgenössische Technische Hochschule), као и амбасаде Алжира, Индонезије и Египта у Србији.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 18 август 2014 13:24
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015