Свечаном полагању венаца које је Амбасада Индије организовала 2. октобра у сарадњи са Индијским културним центром из Београда, присуствовали су представници Владе Србије и многи гости.

Генерална Скупштина Уједињених нација је 15. јуна 2007. године одлучила да 2. октобар, дан Гандијевог рођења 1869, прогласи за Међународни дан ненасиља. Идеја је била да због свеопштег значаја ненасиља, буду подржани “култура мира, толеранције, разумевања и ненасиља”.

Истог месеца те године је Гандијева спомен биста, дар Владе Индије народу Србије, постављена на Новом Београду, у улици која носи име великом индијског државника.

У Народној библиотеци Србије је 1. октобра приказан играни филм „Ганди“, док је 2. октобра РТС 2 емитовао играни филм „Стварање Махатме“.

Велика душа

Мохандас Карамчад Ганди, познат као Махатма Ганди, био је један од оснивача савремене индијске државе и утицајан поборник сатјаграхе (ненасилног протеста) на путу ка остварењу револуције. Књижевник, драаматург и филозоф Рабиндранат Тагор (1861-1941) је Гандија прво назвао само махатма, што на санскриту значи "велика душа".

Ганди је успешно водио покрет за ослобођење Индије од британске власти те популаризирао ненасилне методе у остваривању политичких циљева.Такође је инспирисао остале народе у свету под колонијалном влашћу да раде на сопственој независности.

Ганди, рођен у Индији, у младости се школовао за адвоката у Великој Британији, а потом живео у Јужној Африци у којој је започео покрет за грађанска права индијских досељеника. Године 1914. се вратио у Индију где се после Првог светског рата (1914-1918) придружио Индијском националном конгресу (ИНЦ) и постао један од његових вођа.

Ганди је користећи своју харизму, преобразио ИНЦ у масован покрет и покренуо серију ненасилних акција са циљем да Индија добије независност од колонијалних власти Велике Британије. Због тога је више пута хапшен, али су његови напори коначно уродили плодом 1947. године када је Велика Британија одлучила да Индији да независност.

Гандијев принцип сатјаграхе инспирисао је генерације демократских и антирасистичких активиста, укључујући и вођа покрета за грађанска права америчких црнаца Мартина Лутера Кинга (1929-1968.) и Нелсона Манделу (1918-2013), борца против апартхејда у Јужноафричкој Републици (ЈАР) и првог председника ЈАР који није био белац.

Ганди је често говорио да су његове вредности једноставне, преузете из традиционалних хиндуистичких веровања: истина (сатја) и ненасиље (ахимса).

Гандијев роҔендан је у Индији национални празник, а широм света се обележава као симбол мира и ненасиља.

Извор: Кућа добрих вести