Иванка Радмановић, модна дизајнерка која већ годинама живи и ради у Њујорку, српској се читалачкој публици представила прошле године, објавивши збирку песама “Амарант – о бесмртној љубави” (ИП АРТЕ, Кућ добре књиге, Београд) и истоимени ЦД, на којем њене песме говоре Жарко Лаушевић и Лора Орловић. Приход од продаје био је намењен ревитализацији Библиотеке за слепе и слабовиде “Др Милан Будимир” из Београда.
Већ својом првом збирком Иванка је најавила другојачијост, аутентичан језик, чисту и бритку поетску мисао, јасну песничку конструкцију уз раскошне лирске слике, персонификоване ликове, магијски заводљиве “кадрове”… Релативно убрзано појављивање друге самосталне збирке, испунило је стрепњом њене фанове, који једном “закорачивши” у Иванкине строфе, остају у ишчекивању нових. Зашто стрепњом? Није велики број аутора који су у стању да изнедре нових 36 песама, самосвојсвтено, а другачије. Истог, ако не и неприкосновенијег квалитета, подједнако богатог колорита И снажније емоционалности. Ако је прва књига бајковита у наговештају судбинског, “Рајски кавез” је судбинска у испраћају бајки. Препуна страсти И бола, кипи истинољубивошћу по цену умирања. Свега И свакога, осим идеала. Осим снова због којих вреди живети И због којих се вреди будити. Макар довека сањали.
Рецензент Иванкине нове збирке је Радомир Андрић, песник и председник Удружења књижевника Србије. Читајући Иванкине стихове, оставио је записаним: - “… отвара се књига песама Иванке Радмановић “ Рајски кавез”, у којој уз обиље рефлексија и прозних фрагмената, функционално интерполираних, откривамо самосвојну поетску оствареност и несумњиве трагове једног интелектуалног задирања у свет значењски слојевит и тешко проходан до тајне у срцу људског бића и оне светлосне кише из космичко несагледивог безмерја.”
Емотивна вишеслојност Иванкиних поетских живота омеђана је, по поглављима, прозним кадровима које је ауторка “урамила”, застајкујући свакодневницом. Посматрајући тротоар сачињен од плоча медиокритетских хронологија навика, квазиморалних начела, полтронства, страхова… она се стиховима, слободним, не уримованим, али метрички синхронизованим, чува својом. Не стаје на спојеве.
Збирку коју ћете чувати, “Рајски кавез” који ћете само повремено и нерадо напуштати, заљубљени у заточеништво које сте сами одабрали, ликовно је и одговарајуће довршио Вук Вучковић, докторант на Факултету ликовних уметности у Београду.
Промоција књиге је заказана за 12. новембар 2014, у 12 сати, у просторијама Удружења књижевника Србије, Француска 7 у Београду.
Извор: Кућа добрих вести