Концерту ће претходити пројекција документарног филма „Молитва Бориса Христова", редитељке, професора Магдалене Манолове.

Концерт се одржава у оквиру обележавања бугарског празника Дана народних просветитеља 1. новембра, уз помоћ Државног културног института при Министарству спољних послова Републике Бугарске.

Борис Христов (18.05.1914. - 28.06.1993.) је био један од највећих басова 20. века и најлепших гласова у историји музичке уметности, те најчувенијих оперских извођача прошлог века. Певачева уметност представља културно-историјско благо светског значаја, наведено је у саопштењу из амбасаде Бугарске у Србији.

Током певачке каријере је Христов извео 64 оперске улоге из 58 опера на шест језика у више од 800 представа. Певао је у 16 ораторијума, извео 250 песама италијанских, немачких и руских композитора, међу којима и дела Страделе, Бетовена, Шуберта, Шумана, Мусоргског, Брамса, Глинке, Бородина, Рахманинова, Римског-Корсакова, Чајковског, итд.

Међу његове најпознатије улоге спадају оне у којима је глумио Цара Бориса (Мусоргски – Борис Годунов), Филипа II (Верди – Дон Карло), Мефиста (Гуно – Фауст и Боито – Мефисто), Ивана Сусанина (Глинка – Живот за Цара), Захарија (Верди – Набуко), Цара Ивана (Римски – Корсаков – Иван Грозни) Досифеја (Мусоргски – Кованшина), Гомеза да Силву (Верди – Ернани), Фиеска (Верди – Симон Боканегра), Атилу (Верди – Атила), Оца Гардиана (Верди – Ла форца дел дестино), Галицког и Кончака (Бородин – Принц Игор) и друге. Истакнуте су биле и неколико улога у делима Вагнера – међу којима су Хаген у „Goterdammerung“ i kraљ Марке у „Тристану и Изолди“ – и, можда најчудније у контексту других ликова које је тумачио, насловна улога у Хендловом „Јулију Цезару“.

 Током изузетно дугог уметничког пута (1945-1986), Христов је радио са стотинама диригената попут Бруна Валтера, Херберта фон Карајана или Рудолфа Кубелика, певачица Ренате Тебалди и Марије Калас, Рафаела Корелија, Гене Димитрове, Марија дел Монака, Јуси Бјорлинга, Тита Гобија, Николе Ђаурова, те режисера као што је био Лукино Висконти.

Музички критичари су оцењивали глас и уметност феноменалним. Епитети које је Христов добијао били су попут, “геније лирског позоришта“ - Чикаго Дејли Њуз (18.11.1958.); “Не може ни да се машта о комплетнијем савршенству...“ - Мартин Кадо, Ле Летр Франсез бр. 9 (24.02.- 02.03. 1966.); „ Христов је заиста дотакао праг изразних могућности и дрхтаја људског срца“. – Алфредо Паренте, Иван Сушанин–Хорват, Сан Карло (22, 26, 29.04, 1967.); “... магичан глас, који може бити препознат по свом тембру између стотина гласова...“, Алан Блајт, Опера Магазин (10.1973.).

Извор: Кућа добрих вести