Негослава је новинар сарадник ,,Куће добрих вести" и посебно смо поносни на њу и њен публицистички и новинарски рад.
Књигу је објавила издавачка кућа Stylos Art. Реч је о збирци приповедака на заплањском дијалекту, о којима је рецензију управо написао Дејан Златић, професор и блогер, аутор два романа – ,,Безимена" и ,,Зрење".
Реч је о штиву које је писано на заплањском дијалекту. Заплање се налази у југоисточној Србији и, ко не зна о каквом крају је реч, нека прогугла и нека упозна сав тај колорит природе готово сакривен од остатка цивилизације. Са једне стране, то је можда и добро – нестварно нетакнута природа полако постаје право богатство у овом вештачком свету у коме већ почињемо и производњу вештачких људи, да не причамо о другим стварима.
„Негослава у својој књизи преноси просто срдачну и једноставно мудру душу заплањског сељака. Она просто оживљава и осликава те старине, последње стражаре на нашим југоисточним границама. У њиховим простим и једноставним реченицама сажета је вековна мудрост. Како? Врло једноставно: они не одбацују учења својих старих. Знања генерација њихових предака, преношена са колена на колено, деценијама и вековима таложена су баш у њихово памћење. Они само додају још нешто својих искустава...”, Требало би да наставе низ, да ту чудесну и ретку бакљу предају наредном нараштају. А њега, нажалост, углавном више нема. Појела га брза храна, брз живот, варош и смрад ауспуха тих ’’лимузина’’ које вазда ’’вржде’’ и журе, а да не знају ни зашто ни куда. Наредни нараштај углавном само свраћа (ако уопште свраћа) да обиђе понеког преосталог претка на зараслим међама, њивама и воћњацима. Онако, успут и овлаш. Наредни нараштај спреман је и да угости те старине, али под својим, неким чудним, савременим условима који су ’’нормални за варош’’ у којој се живи у четири зида углавном. Зато старине радије бирају слободу и мир који имају у свом заплањском непрегледу…“, наводи у својој рецензији Дејан Златић.
Књига ће бити прави чувар заплањског дијалекта, и са тог аспекта има, на неки начин, лингвистичку вредност. Друго, можда и важније од тога, ова збирка је сведочанство о Заплању и Заплањцима, сакупљена филозофија њихових живота, живота њихових предака, која је на самом издисају. Јер сви говоре о борби против беле куге, а она нам и даље брише не села, него целе регије.
Прочитајте књигу и после обавезно посетите Заплање, или бар нешто што личи на Заплање. Видећете, осетићете потребу да учините нешто, не знам шта је то, али нешто, да ти крајеви Србије не изумру.
За све љубитеље добре књиге, дужни смо још информацију да је промоција књиге у 19 часова.
Извор: Кућа добрих вести