Logo
Одштампајте ову страницу

Отворена изложба фотографија Емила Варадија

Оцените овај чланак
(4 гласова)

EmillllБЕОГРАД - У Културном центру Мађарске (Collegium Hungaricum, Грачаничка бр. 14) у Београду је отворена изложба фотографија Емила Варадија, првог секретара и аташеа за штампу Амбасаде Мађарске у Србији.


Јанош Деже, директор Collegium Hungaricumа је на отварању казао да је Варади ревносно шкљоцајући апаратом бележио све што му се допадне по деловима бивше Југославије. “Све то топлим бојама, које можете одмах уочити на његовим сликама, и које тачно одражавају његов однос према свету, у којем је провео велики део свог живота,” указао је Деже.


Варади је почео познанство са Балканом 1962. као дете. У Београду је са родитељима живео седам и по година. Од 1995, после потписивања Дејтонског мировног споразума, био је први портпарол мађарских мировних снага стационираних у Окучанима у Западној Славонији и путовао преко разорених подручја непосредно после краја оружаних дејстава.


Између 1996. и 1998. године Варади је био директор мешовите немачко-мађарске фирме која се бавила расчишчавањем терена од убојних средстава и мина, од Бихаћа, преко Маглаја до Брчког. Већ тада је правио фотографије, мада не тако свесно као од 2003, када их је активно прихватио.

 

 

emilvaradi

 

Између 2011. и 2015, као дипломата Мађарске Амбасаде у Србији Варади је веома актíвно фотографисао своју околину, Београд и Балканске пејсаже.


Емил Варади (60) је у ранијим годинама сањао да постане сликар, графичар или писац. Уместо тога је више од три деценије био агенцијски новинар. Ту професију је напустио 2005, пошто је три године био први потпредседник Мађарске Телеграфске Агенције (МТИ).
Варади је у емоцијама набијеном говору казао како је као млад читајући роман „На путу“ америчког писца бит и генерације контракултуре Џека Керуака (1922-1969) сањао да прокрстари Сједињеним Америчким Државама. „Ни једном нисам посетио САД, али сам зато прокрстарио Балкан,“ са осмехом је приметио Варади.


Варади је указао и на једну његову фотографију која приказује презимена попут Милошевић и Стамболић, у згради која гледа на двориште Владе Србије у коме је 11. марта 2003, убијен премијер Зоран Ђинђић. Зграда се налази у улици која се укршта са оном Гаврила Принципа.


“Емил Варади путује друмовима Балкана и фотографише све што је по њему генијално и хаотично. Јер, као што ми је једном рекао: ако те једном додирне Балкан, залепићеш се њега као чичак, и увек ћеш му се враћати,” закључио је директор Хунгарикума Деже.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено понедељак, 01 јун 2015 21:40
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015