Јанош Деже, директор Collegium Hungaricumа је на отварању казао да је Варади ревносно шкљоцајући апаратом бележио све што му се допадне по деловима бивше Југославије. “Све то топлим бојама, које можете одмах уочити на његовим сликама, и које тачно одражавају његов однос према свету, у којем је провео велики део свог живота,” указао је Деже.

Варади је почео познанство са Балканом 1962. као дете. У Београду је са родитељима живео седам и по година. Од 1995, после потписивања Дејтонског мировног споразума, био је први портпарол мађарских мировних снага стационираних у Окучанима у Западној Славонији и путовао преко разорених подручја непосредно после краја оружаних дејстава.

Између 1996. и 1998. године Варади је био директор мешовите немачко-мађарске фирме која се бавила расчишчавањем терена од убојних средстава и мина, од Бихаћа, преко Маглаја до Брчког. Већ тада је правио фотографије, мада не тако свесно као од 2003, када их је активно прихватио.

Између 2011. и 2015, као дипломата Мађарске Амбасаде у Србији Варади је веома актíвно фотографисао своју околину, Београд и Балканске пејсаже.

Емил Варади (60) је у ранијим годинама сањао да постане сликар, графичар или писац. Уместо тога је више од три деценије био агенцијски новинар. Ту професију је напустио 2005, пошто је три године био први потпредседник Мађарске Телеграфске Агенције (МТИ).
Варади је у емоцијама набијеном говору казао како је као млад читајући роман „На путу“ америчког писца бит и генерације контракултуре Џека Керуака (1922-1969) сањао да прокрстари Сједињеним Америчким Државама. „Ни једном нисам посетио САД, али сам зато прокрстарио Балкан,“ са осмехом је приметио Варади.

Варади је указао и на једну његову фотографију која приказује презимена попут Милошевић и Стамболић, у згради која гледа на двориште Владе Србије у коме је 11. марта 2003, убијен премијер Зоран Ђинђић. Зграда се налази у улици која се укршта са оном Гаврила Принципа.

“Емил Варади путује друмовима Балкана и фотографише све што је по њему генијално и хаотично. Јер, као што ми је једном рекао: ако те једном додирне Балкан, залепићеш се њега као чичак, и увек ћеш му се враћати,” закључио је директор Хунгарикума Деже.

Извор: Кућа добрих вести