Logo
Одштампајте ову страницу

Почиње фестивал Нишвил

Оцените овај чланак
(2 гласова)

nisvillllllБЕОГРАД - Интернационални џез фестивал Нишвил отвориће вечерас у 19.30 у нишкој Тврђави Омладинска филхармонија Наисус, а до недеље, 16. августа на 90 концерата наступиће 600 извођача.


Организациони тим Нишвила позива посетиоце, посебно оне са комплетима улазница за све четири фестивалске вечери, да дођу мало раније због процедуре замене карата за наруквице. Пожељно је да посетиоци већ до 19 сати буду на штандовима за замену, како би се избегле гужве и како посетиоци не би пропустили почетак програма. Штандови на којима ће бити стављане наруквице, радиће данас већ од 15 часова.


Прве фестивалске вечери наступиће и џез саксофониста и композитор Јован Маљоковић, коме ће бити уручена награда за животно дело, затим Васил Петров и Благоевград Биг Бенд, Кармен Соуза Бенд, Владимир Четкар Бенда и Тексас Флуд фит Гера.
Звезда овогодишњег Нишвила је Сан Ра оркестар који предводи најстарији извођач у историји фестивала Маршал Ален (92).
Фестивал ће као и ранијих година пратити бројне манифестације, а звуци џеза одјекиваће не само са десет бина постављених у Тврђави, већ и са више локација у граду.


Џез оркестри ће током четири фестивалска дана наступати од 12 до 14 часова на Матине бини у Обреновићевој улици, а на Велком стејџу, испред Тврђавског моста, од 18 до 20 сати.

djazzzzz

 

Бесплатан концерт „Нишвил за баке и деке“


Данас у 17 часова у Геронтолошком центру је организован бесплатан концерт "Нишвил за баке и деке", а код Београдске капије од 18 до 20 часова концерт "Џез за децу".


Током Нишвила у Тврђави ће бити организован фестивал стрипа Стрипорама на коме ће гости бити најзначајнији стрип цртачи из Србије.


У старој барутани посетиоци ће моћи да погледају изложбу фотографија "Царски рез – Нишвил, првих 20 година", аутора Душана Митића – Цара, у Салону 77 изложбу фотографија "Сенке старог Ниша" аутора Даворина Динића, а на платоу код изгорелих атељеа фотографије са конкурса Викимедие "Вики воли земљу".


Интернационални џез фестивал пратиће и бројне промоције књига, документарних и играних музичких филмова.
Као најава "Нишвила" синоћ је на "Ривер стејџу" крај Нишаве организован омаж Шабану Бајрамовићу. Пред неколико хиљада Нишлија наступили су етно-група "Ива" из Добоја и трибјут бенд који изводи музику краља циганске музике.

amiraaaaa

 

Амира Медуњанин, Бојан Зулфикарпашић и Ненад Василић на затварању Нишвила


Својеврсна all старс постава музичара пониклих на овим просторима: Амира Медуњанин, Бојан Зулфикарпашић и Ненад Василић наступиће последњег дана Нишвила, у недељу, 16. августа. Осим што су, појединачно гледано, последњих година у европским размерама сигурно међу најцењенијим и најактивнијим музичарима - Амира, Бојан и Ненад веома често сарађују на заједничким пројектима чији је заједнички именилац – савремени џез поглед на музичку традицију са ових меридијана.
Познати музички критичар Gart Cartwright назвао је Амиру Медуњанин „босанском Били Холидеј" поредећи начин на који се она игра са севдахом, налазећи нови контекст и форму у традицији старој стотинама година. Ова рођена Сарајка, севдалинку је чула од своје мајке и убрзо јој је постало јасно да ће то бити њен животни пут. Пажњу музичке критике и публике скренула је гостовањем на албуму састава Мостар Севдах Реунион „A secret gate" (2003. године), а пре тачно 10 година објавила је први самостални албум („Роса") који је добио одличне критике у целој Европи, и посебно у Великој Британији. Наредна издања само су потврдила хвалоспеве да је Амира Медуњанин уметница која је изградила свој стил, доводећи старе традиционалне песме до нивоа (многи би рекли - савршенства) који ће бити тешко надмашити. Зато, када музиколози са запада треба да објасне (и за наше балканске прилике тешко „преводљив") појам „севдах" – довољно је да пусте нешто са албума Амире Медуњанин.


Виртоуз на клавиру


Пијаниста Бојан Зулфикарпашић, у Француској где живи и ради више од четврт века, познатији као Бојан З, рођен је у Београду, а клавир је почео да свира када је имао пет година. Још у тинејџерским годинама свирао је џез са различитим београдским поставама, а 1989. године проглашен је за најбољег младог џез музичара у Југославији. Како сам каже, за традиционалну музику Балкана заинтересовао се још када је свирао у војничком оркестру током служења војног рока, што је утицало на његов даљи рад. Крајем осамдесетих, преселио се Париз и убрзо успоставио сарадњу са водећим француским музичарима. Први албум под својим именом обајвио је 1993. године за којим је уследио „Yoplaо!", а 1999. године учествовао је у мултиетничком пројекту „Roots“ Роотс" заједно са музичарима из Алжира (Карим Зиад), Турске (Кудси Ергунер) и Македоније (Влатко Стефановски). Издање које му је донело још ширу популарност у светским џезерским круговима је соло клавир албум „Solobsesions“ из 2001. Године. На наредним издањима сарађивао је и са америчким многим америчким и француским а последњих година се успешно бави и продуцентским послом (албуми Амире Медуњанин, Мишела Портала...). О Зулфикарпашићевом рејтингу у Француској, али и шире - довољно говоре награде и титуле које је добио током свог вишегодишњег рада.

tvrdjavaaaa

 

Традиција и џез


Ако је Бојан З последњих деценија најуспешнији српски џез музичар у европским размерама, онда је контрабасиста, композитор и аранжер Ненада Василић – сигурно најуспешнији нишки џезер у иностранству. После завршене средње музичке школе у Нишу, Василић је отишао на студије џеза у Грац и убрзо заузео истакнуто место на аустријској џез сцени, о чему сведочи и чињеница да је као „сидеман" често учествовао и у веома релевантним интернационалним поставама које су предводили певачи Марк Марфи и Шејла Јордан, или трубач Стјепко Гут. Године 1998. Василић је основао свој џез квинтет на чијем репертоару нема „класичних" америчких џез стандарда, већ је фокус бачен на фузију евроспког џеза и импровизоване музике са мелодијам и ритмовима из огромне ризнице традиционалне музике Балкана. Овакав концепт доживео је велики успех, па су тим трагом кренули и многи други музичари, тако да последњих година готово да нема аустријског џез бенда који на репертоару нема обраду неке традиционалне песме са ових простора. Осим као лидер састава и чест гост на албумима других музичара, Ненад Василић је снимио и одлично оцењен соло контрабас албум „The Art of Balkan Bass“.


Посвете Били Холидеј и Френку Синатри


Нишвиле џез фестивал ће се придружити обележавању стогодишњица рођења Били Холидеј и Френка Синатре. Осим програма бугарског певача Васила Петрова посвећеног Синатри, омаж овим великанима вокалног џеза даће још неколико учесника Нишвила – између осталих и Yилдиз Ибрахомива која наступа уз пратњу биг бенда турског ратног ваздухопловства „Eagles of Jazz“, али и Амира Медуњанин коју због карактеристичног стила извођења севдалинки иначе и зову „Балканска Били Холидеј".

bluzzzzz

 

Промоције и трибине


У склопу Нишвила 2015, у пресс центру ће у дане фестивала бити одржано више промоција књига, часописа и музичких издања, трибина: књига Тибора Нађа „Исцељујућа моћ блуза", пројекти "Wordl Music асоцијације Србије", ЦД-а "Свита Ж – као живот" Милоша Гроздановића, трибина о путевима развоја џеза и џез фестивалима.Последњег дана фестивала, у недељу 16. августа у пресс центру у 17 сати почеће трибина „Правци развоја џеза и џез фестивали као покретачи сцене" на којој ће осим представника Нишвила, говорити и неки од учесника фестивала као и Рустам Оспаноф - ДЈ и председник „Jazzustan International Music Festivala“ у Алма Ати – Казахстану.


Више о овом фестивалу прочитајте ОВДЕ.



Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено четвртак, 13 август 2015 19:47
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Најновије од Маja Јованов

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015