Logo
Одштампајте ову страницу

Први лекторат за хинди језик у Србији

Оцените овај чланак
(1 Глас)

indiaflegБЕОГРАД - Први лекторат за хинди језик у Србији је установљен на Филозофском факултету Универзитета у Новом Саду.

 

О томе је потписан Меморандум о разумевању (МоР) између Индијског савета за културну сарадњу (ICCR) и Филозофског факултета Универзитета у Новом Саду.


Меморандум који ће бити на снази наредних пет година и подразумева постављање наставника из Индије потписале су у петак амбасадорка тзе јужноазијске државе у Србији Нариндер Чохан у име ICCR и професорка др Ивана Живанчевић-Секеруш, декан Филозофског факултета новосадског универзитета.


Лекторат у Новом Саду се може сматрати великим кораком у пропагирању студија везаних за две земље те допринети подстицању и јачању академских и културних веза између Србије и Индије, па га је декан факултета Живанчевић-Секеруш описала као “стварање новог историјског поглавља”.


Како је саопштено из амбасаде Индије, ICCR ће сносити материјалне трошкове рада у Новом Саду свог наставника, а он ће држати наставу према наставном плану и програму Филозофског факултета. Наставник хинди језика ће учествовати и у другим професионалним активностима у складу са договором са Филозофским факултетом новосадског Универзитета.


Амбасадорка Чохан је овом приликом одржала предавање студентима Универзитета на тему индијске културе и привреде те поклонила Филозофском факултету књиге из различитих области наука и стваралаштва у домовини.

 

hidnid

 

Хинди језик


Хинди је четврти најчешће употребљавани језик у свету, после мандарина, шпанског и енглеског.


У Индији другој најмногољудијој земљи на планети Земљи, са становништвом од преко 1,25 милијарди, хинди, према различитим подацима, као матерњи језик користи између 285 и 422 милиона људи.
Процентуално, међу свим Индусима број оних који користе хинди је између 14,5 и 24,5 одсто. Када се томе додају остали дијалекти хиндија које називају хинди језицима, онда је то око 45 одсто свих становника земље која се пружа на преко 3,3 милиона квадратних километара, по чему је седма на свету.


Хинди се користи за споразумевање углавном у северним и централним деловима Индије, у тзв. Хинди појасу или средишту хиндија, где се различите варијанте тог језика. Остале индијске језике користе по 10 процената или мање становника.
Устав Индије не даје ни једном језику статус националног. Устав је као званичне језике у Индији означио хинди и енглески, а један његов амандман је набројао укупно 22 језика који су равноправни.


Према попису из 2001, у Индији се користе 122 главна језика и 1.599 осталих, при чему се појављују разлике у погледу дефинисања термина “језик” и “дијалект”. Према поменутом попису, у Индији постоји 30 језика који матерњим сматра преко милион људи, а 122 који таквим одређује преко 10.000 особа. 

 

Историја језика у Индији је дуга преко 3.000 година. Они потичу из неколико језичких породица од којих су главне индо-европске и њима припада 75 одсто становника, те дравидски који говори 20 одсто житеља Индије.


Хинди се пише на деванагари писму (देवनागरी लिपि). Деванагари има 11 самогласника и 33 сугласника, а пише се са лева на десно.


У Индији се 14. септембар обележава као Дан хиндија, у знак сећања на датум из 1949, када је Уставотворна скупштина усвојила хинди као један од званичних језика у држави новоослобођеној од британске колонијалне власти.


Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено уторак, 24 мај 2016 22:38
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015