Кућа Добрих Вести

Login

Дан АСЕАНА-а

Оцените овај чланак
(3 гласова)

ASEAN11БЕОГРАД - Развијање још интензивније сарадње са Србијом, као и њено приступање Споразуму о пријатељству и сарадњи чланица Удружења земаља Југоисточне Азије (АСЕАН) је велико задовољство за АСЕАН, изјавио је амбасадор Индонезије у Београду Хари Ричард Џејмс Кандоу.


Амбасадор Кандоу се на свечаности 49. годишњице оснивања АСЕАН заложио за даље развијање сарадње Удружења и Србије, трагањем за новим приступима, ангажовањем приватног сектора и унапређивањем веза у областима културе, туризма и привреде.


Церемонијално подизање заставе АСЕАН су организовале амбасада земаља чланица Удружења у Београду –Индонезије, Републике Мјанмарске уније и Малезије. На свечности у дворишту амбасаде Индонезије су били високи званичници Министарства спољних послова Србије, шефови мисија и представници амбасада држава Азије и Пацифика у Београду, као и пријатељи земаља из Удружења.


Удружење је основано 8. августа 1967. у Бангкоку главном граду Тајланда, пошто су министри спољних послова земаља оснивача, Индонезије, Малезије, Филипина, Сингапура и Тајланда потписивали Декларацију АСЕАН. Касније су им се придружили Брунеј, Лаос, Вијетнам, Мјанмар и Камбоџа.

 

 

ASEAN2
Оцењује се, да је од оснивања, АСЕАН успешно доприносио економском напретку, политичкој стабилности и безбедности, као и социолошко-културолошкој кохезији земаља у региону југоисточне Азије. Даље се развијајући, АСЕАН је од 31. децембра 2015, почео да функционише као економска заједница држава чланица (АЕЦ) која негује колективни идентитет и снагу за заједничко наступање према свету, као и способност да одговори на савремене изазове, препознаје и искористи новонастајуће прилике. То је допринело даљем унапређењу статуса АСЕАН као економског стожера у међународној привреди.


Амбасадор Кандоу је указао да је за протеклих готово пола века АСЕАН стекао видно место у залагању за већи мир, стабилност и напредак. Недавно су шефови дипломатије чланица АСЕАН у Заједничкој изјави истакли решеност да Југоисточна Асиа и њено суседство остану мирољубив, стабилан и безбедан регион, а остале државе су позвали да у свом понашању у том подручју поштују норме и принципе Удружења.

 

ASEANAMBASADOR
Кандоу, који је представник највеће и најмногољудије чланице АСЕАН, даље је указао да је то Удружење истински привлачан економски партнер. Мерено укупним домаћим производом, 10 земаља АСЕАН су седми по величини економски ентитет у свету, који би до 2050. могао да постане четврти, после Народне Републике Кине, Сједињених Америчких Држава и Индије.

 

Са преко 622 милиона становника АСЕАН, има тржиште од 2,6 билиона долара које је, потенцијално веће оних Европске уније или Зоне слободне трговине у Северној Америци (НАФТА). Међународна консултантска фирме Мекинзи је предвидела да ће до 2020. у средњој класи у АСЕАН бити 125 милиона породица или приближно 400 милиона појединаца.

 

АСЕАН је и један од најотворенијих економских региона у свету, са укупним извозом роба од преко 1,2 билиона долара. То чини готово 54 одсто укупног домаћег производа (ГДП) АСЕАН и седам одсто глобалног извоза, па је Удружење четврти по величини извоза регион у свету.

 ASEAN33

 

Амбасадор Индонезије је изразио очекивање да ће АСЕАН још снажније расти са увођењем АЕЦ. Тај процес ће омогућити да АСЕАН оствари 2025.године већи степен економске интеграције, а да у исто време буде постојано и делотворно интегрисан у светску привреду. Тако би АСЕАН допринео заједничком напретку, констатовао је Кандоу.У том смислу, наставио је амбасадор, АСЕАН се залаже за јачање трговинских токова са билатералним партнерима, ко што је и учесник у трговинским преговорима о Регионалном свеоухватном економском партнерству (РЦЕП).

 

РЕЦП би требало да представља трговински мега блок са преко три милијарде људи и збирним ГДП од 21 билиона долара, који би чинио 30 одсто светске трговине. Твориле би га чланице АСЕАН и земље које са њим имају споразуме о слободној трговини (ТФАС), Аустралија, Народна Република Кина, Индија, Јапан, Јужна Кореја и Нови Зеланд.

 ASEAN444

 

Ова достигнућа и бројке, као и средишња позиција АСЕАН у регионалној архитектури указују колико је политички мудро да земље које желе сарадњу са осталим кључним играчима у Азији и ван ње, унапређују сарадњу са Удружењем, оценио је амбасадор Кандоу. Он је подсетио на деловање форума АСЕАН плус три (АПТ) који је координатор сарадње између Удружења и источноазијских држава НР Кине, Јапана и Јужне Кореје; Регионалног форума АСЕАН (АРФ), званичног мултилатералног дијалога у Азијско-пацифичком региону којим је обухваћено 27 земаља; као и Самита Источне Азије, годишњег скупа 18 лидера земаља Источне, Југоисточне и Јужне Азије, САД и Руске Федерације. Такође, свих 10 чланица АСЕАН, су учеснице двогодишњих састанака Азија-Европа (АСЕМ).

 

“Овакав развој указује да је АСЕАН био у стању да се брзо прилагођава новим изазовима, да поставља нову основу за дипломатско деловање и да је у стању да пружи креативне политичке одговоре,” закључио је амбасадор Кандоу.

 

Извор: Кућа Добрих Вести


Последњи пут измењено уторак, 09 август 2016 16:42
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија