Logo
Одштампајте ову страницу

Пoбедите на такмичењу у писању есеја о Кореји и путујте у ту земљу

Оцените овај чланак
(6 гласова)

korejafiksnaБEOГРАД - До 31. августа у 15 сати имате времена да напишете и пошаљете свој есеј о Републици Кореји, а победника очекује наградно путовање у ту лепу, далеку азијску земљу.

 

Конкурс је организовала Амбасада Републике Кореје у Србији ради ширења интересовања за Кореју и даљег унапређења односа две земље, a тема овогодишњег есеја је: ,,Моја Кореја: са којим аспектима корејског друштва и културе сте упознати и због чега су они важни за вас?

 

Ове године ,,Кућа добрих вести" је и званични медијски партнер овог догађаја, најављујући ово такмичење, а објавиће и победнички есеј за 2016. годину, као и репортажу победника, по повратку из Кореје.

 

                     korejacvece

 

Да бисмо Вас инспирисали да напишете свој есеј о Јужној Кореји објављујемо текст-репортажу прошлогодишње победнице овог конкурса - Ане Брдар, после њеног наградног путовања у ту земљу, око 10.000 километара удаљену од Европе. Њен текст под насловом ,,Блиско у даљини: утисци о Кореји" објављујемо у целини.

 

Блиско у даљини: утисци о Кореји

 

,Вест о мом путовању у Кореју дошла је помало неочекивано. Када сам сазнала да је извесно да сам један од победника наградног пута у Кореју, мозак је почео убрзано да ми ради. Осећај да ћу, бар на кратко време, физички боравити у свету који сам до тад само имала прилике да спознам кроз филмове, књиге и садржај са интернета био је сасвим нестваран.


Моје интересовање за Кореју кренуло је, из данашње перспективе, помало заобилазним путем. Током основних студија на Факултету политичких наука, од мене је једном приликом затражено да направим презентацију о Корејском рату, што је био мој први озбиљнији сусрет са историјом овог дела света.

 

Касније, на Филолошком факултету одлучила сам да похађам часове корејског. У жељи да се што више изложим утицају овог језика, кренула сам помно да пратим корејску кинематографију, што ме је након неког времена инспирисало да отворим блог посвећен овој теми. Након извесног времена, опет нетипично, кроз изучавање америчке књижевности и дела које су писали имигранти прве генерације, дошла сам у контакт са америчким ауторима корејског порекла, а касније и ауторима из Кореје, што је на један сасвим другачији начин продубило моје разумевање и интересовање за ову земљу.


Током прве вечери у Сеулу, једна од мојих сапутница, која је већ била у Кореји пре овог путовања, упитала ме је какав је осећај коначно бити ту. Било је то тешко описати – ходајући ноћу препуним улицама Донгдемуна, украшеним бљештавим празничним украсима и џиновским билбордима за разноразне козметичке производе, у почетку ми се чинило као да познајем тај свет, као да ми није толико стран. Ипак, у мени се јавило једно сасвим ново осећање – мене у том свету, у коме више нисам била само посматрач. И то је онај део који ми и даље није лако да објасним.

 

                                                      emotikontri

 

Програм у Сеулу био је изузетно обиман – од јутра до мрака били смо у прилици да видимо и по пет, шест различитих атракција у граду, а понекад и ван њега. Тако би се десило да истог дана у једном тренутку ужурбано ходамо мјонгдонгским уличицама начичканим са продавницама и ресторанима, а већ у следећем у тишини испијамо чај са једном монахињом док правимо разнобојну мандалу. Након што смо газили по првом снегу између дрвених кућица традиционалног корејског села, посматрали би природу на ултра-дефинисаним екранима које су произвеле најнапредније корејске компаније.


Тако сам, што је боравак више одмицао, све јасније почела да уочавам да постоје више лица Кореје. Једно које остатак света мање-више познаје: музичку индустрију, свеприсутни шаренолики адвертајзинг, технолошки напредак, али и оно које је традиционално, безвременско, мање асертивно у свом представљају свету.

 

Поред тога, чинило ми се да као ова два света у Кореји нису супротстављена, већ да постоје један поред другог у одређеном складу: спокојни будистички храм у центру ужурбаног, туристичког Инсадонга; хармонично језеро и природа која окружује краљевску палату Гјонгбокгунг у самом центру града; па чак и сам рељеф Сеула - у коме између многобројних небодера, хотела и шопинг центара поглед без изузетка скреће на моћну планину Намсан.

 

                             emotikondva


Моменти које сам највише ценила током мог боравка у Кореји били су они које је, сада у Београду, немогуће призвати или на неки начин реконструисати помоћу сувенира или фотографија; они у којима сам могла у потпуности да доживим окружење и дозволим да ме атмосфера потпуно понесе. Једно од таквих искустава било је у Народном музеју Кореје у којем је била изложена целовита историја уметности ове земље. Током три мирна сата проведена у посматрању пејзажа, скулптура и калиграфије, упознавала сам векове културног наслеђа Кореје и још неколико азијских земаља.

 

Још један овакав тренутак искусила сам у сасвим другачијој средини – истражујући улице Хонгдеа, студентског краја који врви од креативности на сваком кораку. Маштовите рукотворине, спонтани музички наступи и улична уметност стварали су утисак да се у Сеулу поред очигледне, мејнстрим понуде, дешава још једна сасвим друга сцена – независна, оригинална и пуна живота.


Као и са свим значајним догађајима у животу, чинило ми се као да је мој осмодневни боравак у Кореји истовремено трајао читаву вечност и да је прошао у тренутку. И даље покушавам да средим све утиске, а често ми делује као да речи нису достојне да правилно артикулишу све што сам искусила.

 

                              emotikonuztekstanebrdar

 

Ипак, имала сам једно јасно осећање које ме преплавило још у Истанбулу док смо у цик зоре чекали лет кући: надахнуће. Порив да, кад се вратим у Београд, не дозволим да моје образовање о Кореји престане. Да се без чекања поново окренем језику, филмовима и књигама и да их овај пут упијам са новим схватањем. И, најбитније од свега, да се вратим у Кореју и да је следећи пут још боље упознам – онако како заслужује", написала је Ана Брдар.

 

 

Упутство за такмичаре

 

 

Право такмичења имају сви држављани Србије између 18 и 35 година, који претходно нису били награђени путовањем у Кореју на такмичењима које је раније организовала амбасада Републике Кореје. За сва додатна питања око права такмичења, можете контактирати амбасаду путем званичног мејла Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. . Више о овом наградном такмичење можете погледати и на званичној фејсбук страници.

 

Есеји би требало да буду написани на српском језику, да имају посебан наслов у складу са садржином, да имају јасну структуру и да буду одраз пишчевог доживљаја или резултата истраживања на тему Кореје. Дужина есеја би требало да буде између 600 и 1200 речи (минимум једна, максумум 2 странице А4 формата), са single space размаком, фонт Тimes New Roman, величине 12.


Период за слање есеја је до 31. августа 2016. године, у 15:00 часова, а потребно је послати есеј заједно са попуњеним пријавним формуларом на званичну мејл адресу амбасаде Републике Кореје у Београду: Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. .                                                 

 

Критеријуми оцењивања есеја биће: Знање о Кореји (30%), Креативност и оригиналност (30%), Стил писање (20%), Интервју (20%). На интервју у амбасади (који ће бити одржан 2. септембра) биће позвани аутори три најбоља есеја и разултати интервјуа ће бити укључени у избор финалног победника.

 

Строга је забрана плагијата: Сви радови морају бити оригинално дело аутора. Такмичар који пошаље рад са садржином коју није сам написао, биће аутоматски дисквалификован.

 

Датум интервјуа са кандидатима који су ушли у ужи избор: 2. септембар 2016.


Путовање за овогодишњег победника у писању есеја предвиђено је за: 19. септембар 2016.

 


Прва награда је комплетно плаћено путовање у Кореју и објављивање победничког есеја на порталу нашег сајта ,,Кућа добрих вести".

 

Друга и треће награда су дипломе и објављивање есеја на порталу ,,Кућа добрих вести".

 

Извор: Кућа добрих вести

 

 

 


Последњи пут измењено петак, 19 август 2016 20:31
Агнеза Трпковски

Новинар, оснивач и главни и одговорни уредник интернет новина „Кућа добрих вести“. Дипломирани економиста (међународни економски односи). Радила 23 и по године у Новинској агенцији Танјуг, од приправника, шефа дописништва за Војводину, до дописника из иностранства (Чешка, Словачка). Да би реализовала ову своју идеју и другачију визију новинарства, напустила 2011. године сталан посао, са места заменика уредника Економске редакције Танјуга - ЕКОС и покренула овај лист-магазин чији је основни мото - „Наше је само оно што другима дамо“.

Најновије од Агнеза Трпковски

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015