Кућа Добрих Вести

Login

Нова медијска стратегија – прилика за промене у медијској сфери

Оцените овај чланак
(3 гласова)

fotodiskusijaБЕОГРАД - Kвалитет медијског извештавања у Србији опада, а стање у медијима је све горе. Због тога је нова медијска стратегија – прилика да се нешто промени у медијској сфери, оценили су учесници конференције о медијској писмености и образовању за новинаре.


Конференцију су организовали Фондација Медија центар и Медиа и Реформ центар Ниш у оквиру регионалног пројекта “Партнерство за развој медија у југоисточној Европи” а на њој је представљено и истраживање о медијскојк писмености новинара.


Истраживање је за потребе тог регионалног пројекта спровео консултант и истраживач Дејан Kожул.


С друге стране, подаци говоре да се појављује велика потреба за едукацијом из области медијске писмености, као и генерално нужност за подизањем свести о значају ове теме за све грађане.


Добра прилика да се овај лош тренд промени, јесте, како је истакнуто на Kонференцији, актуелни процес креирања нове медијске стратегије, који даје прилику да се сви заинтересовани релевантни субјекти укључе и дају адекватан допринос развоју медијске писмености у Србији.


Медијска писменост је током претходних пет година предмет бројних дебата како стручне, тако и шире јавности у Србији. Често се помиње и у контексту ЕУ интеграција, односно као важан фактор на пољу демократизације и развоја грађанског друштва у Србији.

 

Међутим, многобројни разлози који су довели до кризе система вредности у Србији, неминовно су утицали и на то да унапређењу сектора медијског образовања, како новинара тако и шире јавности, држава не придаје довољно потребне пажње.


Документарна фотографија – мера медијског укуса


Учесници Kонференције су,, између осталог, указали на то да су сви ТВ дневници тематски идентични, као И да информисање преко интернета и разних друштвених веб мрежа узело примат над ТВ, тако да ТВ и даље постоји у домаћинствима, али се мање користи, што је као и ситуација са фиксним И мобилним телефонима.


Учесници су, такође, истакли све већи значај друштвених мрежа, Фејсбука, Инстаграма…


Звездан Манчић из Центра развој фотографије говорио је о медијској писмености у фотографији.


Он је, између осталог, истакао доминацију фотографије у данашњим медијима, и то да фотографија не треба да говори више од хиљаду речи, већ онолико колико се жели њоме рећи. Манчић је говорио и о фотографијама које називамо лепим, а које су заправо јефтине, и онима које нису лепе, а скупе су. Он је рекао и да млади данас веома добро разликују документарну и ПР фотографију.
Учесници Kонференције су истакли да је развој критичке свести важан од најранијег узраста.


Бојана Селаковић, в.д директорке Грађанских иницијатива, навела је да би тај покрет требало да прикупи миллион евра за подршку слободним медијима у Србији.


Селаковић је, између осталог, истакла значај рада на пољу грађанског васпитања.


Дигитална ера диктира другачије трендове


Она је указала на то да данашњи млади припадају новој дигиталној ери, да им се мора приступити на посебан, другачији начин у медијском описмењавању у оквиру образовног система.


Селаковић је рекла и да предмет грађанско васпитање често служи професорима да попуне фонд часова, па се дешава да тај предмет држе и професори физике.


Медијска писменост, зато, не може да дође до изражаја, констатовала је Селаковић.


Учесници Kонференције су закључилии и да данашњи млади не гледају ријалити программе, да они нису у сфери њихових интересовања, али да их зато гледају њихови родитељи који купују и јефтине новине.


Младен Велојић, координатор пројекта за Србију (Медиа и Реформ центар Ниш) је зато на крају поставио и питање како едуковати одрасле?


Пројекат “Партнерство за развој медија у југоисточној Европи“ у Србији спроводе Медиа и реформ центар Ниш и Фондација Медија центар, а чланови СЕЕНПМ који су део пројекта су и Албански медијски институт, Медиа центар за медије и развој цивилног друштва (БиХ), Медијске иницијативе – удружење за развој медија и промоцију професионалног новинарства (БиХ), Македонски институт за медије, Црногорски медијски институт и Медијски развојни центар (Бугарска).

 

Пројекат је суфинансиран од стране Европске комисије.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено петак, 09 децембар 2016 11:11
Вукица Сотировић

је професор језика из Београда, љубитељ речи какао писане, тако и усмене, али и музике и покрета. Воли природу и комуникацију са људима, због чега се и бави страним језицима да би могла да са што више људи разговара и размењује знања и искуства. 
Приступила пројекту ,,Куће добрих вести” јер сматра да живот може бити испуњен само када се чине лепе и хумане ствари, када се помаже другима, што је за њу највеће задовољство.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија