Библиотека „Љубомир Ненадовић“ је најстарија установа из области културе у Ваљеву. Основана је крајем 1868. године као Читаоница ваљевска и била је трећа по значају и величини читаоница у тадашњој Србији.
Данас је Библиотека матична за цео Колубарски округ. Једна од карактеристика Библиотеке је да има мрежу од преко 40 малих библиотека-сеоских огранака. Свој рад Библиотека остварује кроз следећа одељења: дечје одељење, позајмно одељење, научно одељење, одељење периодике, завичајно одељење, службу обраде, матичну службу. Библиотека има и издавачку делатност.
Поред своје основне делатности, организује књижевне вечери и трибине на различите теме.
Библиотека је организатор јединствене књижевне манифестације „Догађања у Дворишту”, која се одржава сваког лета од 1987. године. У “Дворишту” су гостовали најзначајнији писци, али и најпознатији књижевни критичари, који су говорили о писцима, скрећући пажњу на важност и значај њиховог стваралаштва.
Библиотека је препознатљива и по манифестацији Љубини дани, у оквиру које се додељује награда Љубомир П. Ненадовић, за најбољи путопис на српском језику објављен у претходној години и додатних теоријско-истраживачких садржаја: предавања, трибина и књижевних вечери на тему путописа и путовања.
Од 27.децембра Ваљево је богатије за још један интересантан културни садржај, Музеј завичајних писаца, у коме су место нашли великани који су постали важан део српске историје и културе:Прота Матеја Ненадовић, Љубомир П. Ненадовић, Милован Глишић, Николај Велимировић, Десанка Максимовић, Петар Пајић, Матија Бећковић, Радован Бели Марковић и други.
На отварању Музеја Виолета Милошевић, директорка Матичне библиотеке „Љубомир Ненадовић” је истакла:“Данас ваљевска библиотека отвара ново поглавље у свом раду. У времену свакодневног потирања правих вредности и квалитета сматрали смо да је заштита културног наслеђа наша приоритетна обавеза, а реализација нове идеје вредна сваког труда. Иако су ови великани живели и стварали у различитим временским раздобљима,М они данас у музеју имају јединствен и заједнички контекст да симболизују и снажно истичу трајну вредност културно-историјског наслеђа ваљевског краја”.
Академик Матија Бећковић је, на себи својствен начин, нагласио да му је припала ретка част, да још за живота отвори Музеј у коме се изложена његова дела и додао:“Још једном је Ваљево везало своју судбину за судбину своје културе. Ко зна ко ће још све овде наћи место. Верујем да ће и други градови Србије да се сете својих стваралаца, а да је Ваљево можда однело примат по снажном и великом темељу који чине Прота Матија и његов син Љуба, са њиховом бранковачком земљакињом Десанком Максимовић. Са тих темеља је очигледно лакше градити, као што ће се и са ових који су данас постављени будући млади Ваљевци имати на шта ослонити и чему се надати”.
Поред књига које су изложене у поставци Библиотеке налазе се и оригинална документа која се чувају у Историјском архиву Ваљева а позајмљена су за потребе изложбе, што говори о важности сарадње између институција заштите културних добара.
Лепој атмосфери допринео је и наступ чланова гудачког оркестра музичке школе “Живорад Грбић”.
Музеј је отворен уз велику финансијску помоћ Министарства културе и подршку Града Ваљева који је уступио простор у Улици војводе Мишића.
Извор: Кућа добрих вести