Logo
Одштампајте ову страницу

Изложба „Тихи и неприметни” у Београду

Оцените овај чланак
(2 гласова)

tihiiiiБЕОГРАД – Изложба „Тихи и неприметни“ у организацији Амбасаде Пољске биће отворена 16. јанара у Дому Војске Србије.

 

Изложбу коју је приредио Војни центар за едукацију Републике Пољске „пук.Маријан Порвита“  званично ће отворити Амбасодор Пољске у Србији Томаш Његођиш.

 

На изложби ће говорити: Директор Медија центра "Одбрана" пуковник Стевица С. Карапанџин и пуковник Збигњев Рошињски, војни аташе Републике Пољске у Србији

 

Историјска изложба „Тихи и неприметни“посвећена је јунацима Другог светског рата,то јест падобранцима Пољске државне армије (АК),чији је кључни задатак био да раде у илегали (конспирацији). Падобранце супрвобитно имали надимак „Птице“, а касније се примио и назив „Тихи и неприметни“ који се од септембра 1941. године званичнокористио у упутствима и наређенима.

 

 

Један од изазова ген. мајора Владислава Сикорског, врховног команданта и премијера новонастале Владе Републике Пољске у егзилу у Француској било је успостављање сталне комуникације и пружање подршке конспирацији у окупираној Пољској. Отаџбини су били потребниновац, оружје, радио-станице и обучен командни кадар. За реализацију ових задатака био је задужен ген. потпуковник Казимјеж Соснковски који је 13. новембра 1939. био врховни командант Удружења оружане борбе.

 

 

У октобру 1940. године основана је Академија за обуку ваздушних снага, на којој су предавали капетани Горски и Каленкјевич.

 

Њихов одсек је био задужен за припрему концепта успостављања ваздушне комуникације са Пољском, прављење планова за запошљавање и обукуТихих и неприметних, а бавио се и проучавањем услова за летове до Пољске. Крајем октобра 1940. године завршена је припремна фаза и, уз напоре капетана Каленкјевича, организован је први пољски курс за падобранце у британском центру у Рингвеју код Манчестера. Прву двонедељну обуку завршило је 12 учесника.

 

Извор: Кућа добрих вести

 

 


Последњи пут измењено петак, 13 јануар 2017 22:19
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015