Logo
Одштампајте ову страницу

Роман „Кућа од соли“ добитник књижевне награде „Лаза Костић“

Оцените овај чланак
(1 Глас)

kucaodsoliЖири за књижевну награду „Лаза Костић“ Салона књига у Новом Саду, одлучио је да ово признање добије роман „Кућа од соли“ Миомира Петровића, у издању београдске Лагуне.


Поред награђеног дела, у ужој конкуренцији за награду биле су и књиге Енеса Халиловића "Ако дуго гледаш у понор" (Албатрос плус) и Владана Матијевића "Сусрет под необичним околностима" (Лагуна).


Миомир Петровић (Београд, 1972) је романом "Кућа од соли" остварио дело које у исти мах може да комуницира са широм читалачком публиком, али и да покреће важна питања о савременом појединцу, његовом идентитету и вредностима. Петровић је писац који уме да пронађе занимљиву тему и оформи око ње причу коју потом суверено води. Језгро приче Куће од соли је једна културолошка утопија – оснивање Музеја Кнеза Павла у Београду и судбина његове уметничке збирке.


Главни јунак романа, човек несигурног, сложеног, мозаичког идентитета, конвертит и бонвиван, учествује у изградњи и неуспешној заштити те утопије. Преплитање документарног и фикционалног плана, историјских и романесксних личности, места и догађаја, чини "Кућу од соли" узбудљивим и интригантним штивом, у коме се, речима из саме књиге, остварује „калеидоскопска, огледалска игра у којој се више не зна да ли је уметничко дело имитација стварности или је, заправо, стварност само лош имитатор уметничког призора.

 

Извор: Кућа добрих вести/Новосадски сајам


Последњи пут измењено четвртак, 02 март 2017 20:19
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Најновије од Борислав Коркоделовић

Сродни чланци

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015