A+ A A-

Концерт мароканске пијанисткиње Дине Бенсаид

Оцените овај чланак
(3 гласова)

dainaaaaБЕОГРАД - Амбасада Краљевине Марока у Србији и Народна библиотека Србије (НБС) организатори су концерта мароканске пијанисткиње Дине Бенсаид у понедељак, 20. марта у Београду.


Током клавирског рецитала ће Дина Бенсаид извести "Сонату оп. 90" Лудвига ван Бетовена, "Шпанску рапсодију" Франца Листа и "Слике са изложбе" Модеста Мусоргског.


Дина Бенсаид је дебитовала као солиста са Мароканском филхармонијом 2003. године. Основала је са пијанисткињом Елојзом Белом Кон Yadaïn Piano Duo ради промовисања дијалога и поштовања између јеврејске и муслиманске културе.


Рођена у Рабату 1989, Дина Бенсаид је у Казабланки почела са четири године да свира клавир. Пошто је приметио француски пијаниста и професор на Париском конзерваторијуму Жак Рувије, Дина се преселила у Париз где је студирала у Ecole Normale de Musique пре уласка у Национални конзерваторијум музике и плеса у Паризу.


Дина Бенсаид је добитница првих награда Такмичења Њ.К.В. Лале Мерјем, мароканске принцезе и старије сестре садашњег суверена Мухамеда VI, Stenway у Паризу, Националног музичког такмичења у Мароку и такмичења Флам у Паризу. Она је, такође, прва Мароканка одабрана да учествује у престижном Такмичењу Краљице Елизабете. Од 2016. године, Дину подржавају Фондација за културу Сафран и ADAMI.


Амбасада Краљевине Марока овим концертом обележава Међународни дан франкофоније, 20, март, прославу француског језика који говори преко 274 милиона људи у разним деловима света, као и франкофонске културе.


На овај дан 1970, у Нијамеу, главном граду западноафричке државе Нигер је потписана конвенција о основању Агенција за културу и техничку сарадњу, претходник садашње Међународне франкофонске организације 77 држава, у којој Србија има од 2006. статус посматрача.


Концерт Дине Бенсаид ће почети у 20 часова у холу испред Централне читаонице НБС.

 

Извор: Кућа добрих вести

 

 


Последњи пут измењено субота, 18 март 2017 23:57
Борислав Коркоделовић

Одрастао у Нишу, Скопљу и Београду. Слушајући приче одраслих које су биле много чешће пре доласка телевизије, научио је имена неких светских политичара из средине 1950-тих и пре него што је постао ђак-првак. Први текст за који се сећа да га је написао био је за школске зидне новине о – чудили су се очеви пријатељи – грађанском рату у Конгу 1960. Четврта гимназија у Београду и Факултет политичких наука у Београду, су га научили да покушава да логички и рационално размишља о политици.
Пре него што је ушао у „златни рудник информација“ Новинску агенцију Танјуг да тамо остане наредних 40 година, стицао је праксу код добрих уредника у Радио Београду и на Телевизији Београд, као и од научних радника у Институту за међународну политику и привреду. Био је готово пет година дописник Танјуга са Југа Африке, извештавао са низа међународних догађања. Поред београдских медија, под правим или „илегалним именом“ је сарађивао без проблема са дневницима и недељницима на простору бивше Југославије, загребачким Вјесником, Данасом и Стартом, љубљанским Делом, сарајевским Ослобођењем, скопском Новом Македонијом, подгоричким Монитором...
Увек су га интересовала питања привредног развоја. Позних 1970-тих се заразио „азијским тигровима“ Јужном Корејом, Тајваном, Сингапуром и Хонгконгом чији вртоглави развој до данас прати. Није одолео ни другом валу „азијских тигрова“, Индонезији, Малезији и осталим земљама Југоисточне Азије. Увек заинтересован за лепе економске приче, последњих година учестало пише о привредама Народне
Републике Кине, Индије и осталих земаља BRICS.
Све време му је идеја да читалаштву у Србији и региону пренесе добра искуства из разних делова света и различитих привредних система. Како нам је у привреди, изгледа да није далеко одмакао у том настојању.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Пријави се или Региструј се

Facebook корисник?

На сајт се можете пријавити и са вашим Facebook налогом.

Пријави се са Facebook налогом

ПРИЈАВИ СЕ

Региструј се

Регистрација корисника
или Одустани