Уметнице која је обележила епоху и која је пленила не само својим уметничким даром већ и својом личношћу. Она је изабрана за најбољег сликара XX века у Југославији на основу гласања публике.
Добитник је и Седмојулске, Вукове и награде “Златни Беочуг” за животно дело културно просветне заједнице Београда и Привредне коморе Србије за сарадњу уметности и привреде.
Међународни биграфски центар из Кембриџа и Амерички биографски институт уврстили су Ољу Ивањицки међу “500 водећих лидера од утицаја”, 1998. године, за “Међународну жену године” и “Водећих 2000 интелектуалаца света”, 1999. године, “Водеће живе легенде света”, 2001. године...
Самостално је излагала 87 пута. Шездесетих година донела је поп арт у Београд и основала групу Медиала заједно са вољеним Леонидом Шејком, излагала 12 пута, а учествовала је у чак више од хиљаду колективних изложби.
Њене слике и скулптуре налазе се у светским музејима, као што је “Метрополитен” музеј у Њујорку, Музеј “Санта Барбара”, београдским музејима , “Музеју модерне уметности” у Скопљу, Ровињу... и приватним колекцијама попут ЊКВ Принц Алексанар II Карађорђевић, Рокфелер, Кисинџер, Карло Понти и Софија Лорен…
Сарадник у реализацији поставке је Сузана Спасић дирексторка “Фонда Олга Оља Ивањицки”, а покровитељ изложбе је Министарство културе и информисања Републике Србије.
На изложби ће публици бити представљена бројна дела као и лични предмети (фотографије, фонотека, намештај, колекција чаша и свећњака итд) који су чинили део њене свакодневице и били неисцрпан извор инспирације за уметнички рад. Тако су у посебном делу галерије реконструисани делови њеног атељеа са аутентичним намештајем и личним предметима.
Будући да је Оља Ивањицки тежила да се својим делима осврне на друштвено-политичке и историјске догађаје, посетиоци имају прилику да виде и портрете бројних познатих личности из сфере науке, уметности и политике.
Међу изложеним уметничким делима својим значајем се издавајају „Космички циклус”, „Рециклирана историја уметности”, која обухвата портрете славних уметника који су утицали на Ољин рад и триптих „20. век”- серија портрета личности које су, по уметници, обележиле прошли век (портрети научника Карла Сегана, књижевника Иве Андрића, Мирослава Крлеже и Маргерит Јурсенар, музичара Мика Џегера, астронаута Нила Армстронга, али и портрети актуелног председника Руске Федерације Владимира Путина и председника САД Доналда Трампа, насликан 1995. године). Поред тога, посетиоци су у прилици да виде и избор из колекција које је Оља Ивањицки урадила за Модну кућу Мона (колекције „Тесла”, „Његош” и „Царство”).
Поједини сегменти Ољиног визионарског уметничког рада представљени су кроз интерактивну апликацију- инсталацију, коју је дизајнирао Борјан Побрић.
Као пратећи додатак изложби, инсталација омогућује посетиоцима да сазнају више о одређеним изложеним радовима, Ољином животу и „причи иза уметности”.
Важно је споменути и да су текстови на поставци креирани тако да преносе размишљања уметнице о изложеним сликама, као њено лично, аутентично тумачење дела. На тај начин сама уметница представља своја дела публици у складу са својим уметничким и животним ставом о трајању кроз време, јер како је сама говорила:
„Ја не идем за успехом, него за трајањем, не само док сам ту, него и кад нећу бити ту. Да све остане и траје. То је мој пут”.
Аутор изложбе “Заоставштина Оље Ивањицки” је музејски саветник Тијана Јовановић Чешка, а кустос Изабела Мартиновић Томић осмислила је дизајн поставке.
Посетиоцима ће бити представљено 200 уметничкх слика, скулптура и цртежа из различитог периода њеног стваралаштва, као и модног дизајна, архитектуре и поезије. Део поставке чини и намештај и њени лични предмети као и реконструкција атељеа у коме је стварала.
Аутор текста: Наташа Ускоковић
Извор: Кућа добрих вести