Четвородневна манифестација траје од 24 до 27. маја окупља преко 30 издавача из Србије, али и других институција које се баве издаваштвом, попут музеја, библиотека и института, са преко 700 наслова из области хуманистичких и друштвених наука, културе и уметности које су објављене 2016. и 2017. године.

Директорка фестивала Зорица Стабловић Булајић, заједно са гостима, поздравила је скуп, а у уводном излагању, господин Александар Јерков, директор Универзитетске библиотеке, објаснио је да се не слаже са ставом да је све култура – није све култура и на овом скупу се управо прави та разлика, зато је важно да се “Пази шта читаш”.

На самом отварању представљени су нам и циљеви фестивала. Приоритетни циљ је да се скрене пажња на значај релевантних садржаја у издавачкој продукцији Србије у области хуманистике, културе и уметности. Затим, да се укаже на глобалне трендове мултидисциплинарног приступа, као и на значај издаваштва у Србији, да се у први план стави наслов, а не издавач и да се организује продаја по повољним ценама. На фестивалу је најављен попуст од 20 до 40 од сто, чиме је последњи циљ већ постигнут, на радост свим љубитељима добре књиге који пазе шта читају.

Првог дана, на програму фестивала, одржана је трибина “Декодирање историје” са темама “Медији и нови оптимизам” ,” Културна историја Беогада XVIII века”, “Ризница науке – ратна прошлост из депоа Историјског музеја Србије”, “Србија 1217. године, настанак Краљевине” и за крај, “Поетика словенске митологије – Сварожници”.

У оквиру теме “Медији и нови оптимизам” на којој су учествовали Братислав Гута Грубачки, Зоран хамовић и Маја Вукадиновић, представљена нам је декларација о медијској писмености коју треба да подрже релевнтне државне иституције, али и медији и појединци.

За четвратак, 25. маја, трибина под називом “Блиска будућност”, такође обрађује интересантне теме, a наредних дана “Књига у лавиринту (не)знања” и “Непролазне вредности” окупиће компетентне учеснике.

Свечано отварање започело је доделом награда за најбоље књиге у три категорије: књига која остварује научни допринос уз поштовање критеријум професионалног издавача, књига која доприноси иновативно-образовној пракси и вредно репринт издање, старе књиге чија вредност и актуелност одолева времену.

Награђене књиге

КАТЕГОРИЈА: Књига која остварује научни допринос уз поштовање критеријума професионалног издаваштва

1.   "Глобална неједнакост"

Бранко Милановић – Академска књига, Нови Сад

2.    СРБИ У ХАБЗБУРШКОЈ МОНАРХИЈИ 1 И 2

Горан Васин, Дејан Микавица, Ненад Лемајић, Ненад Нинковић – Прометеј, Радио телевизија Војводине

3.    СРПСКО ЗИДНО СЛИКАРСТВО У ЗЕМЉАМА ЛАЗАРЕВИЋА И БРАНКОВИЋА

Татјана Стародубцев, Универзитет у Београду, Филозофски факултет, Институт за историју уметности 

КАТЕГОРИЈА: Књига која доприноси иновативној образовној пракси

1.            ПУПИН (1854-1935) (андроид апликација)

Приређивач Александра Нинковић Ташић – Историјски музеј Србије

КАТЕГОРИЈА:  Вредно репринт издање старе књиге или старе грађе чија вредност и актуелност одолева времену

         1.  ПОВЕЉА КРАЉА МИЛУТИНА МАНАСТИРУ БАЊСКА

               У две књиге

               приређивач Ђорђе Трифуновић

               (уредник Милојко Кнежевић) – Службени гласник

2.    КВАНТИТАТИВНИ ОПИС СТРУКТУРЕ СРПСКОГ ЈЕЗИКА

        У осам томова, Ђорђе Костић

Фреквенцијски речник српског језика XII-XVII века:

Доментијан, Теодосије Хиландарац, Архиепископ Данило II, Свети Сава,

Стефан Првовенчани, Григорије Цамблак, патријарх Пајсије, гроф Ђорђе Бранковић

(приређивач Александар Костић)

(уредник Милојко Кнежевић) - Службени гласник

Посебно признање за уметнички утисак и квалитет издања:

1.            ЗЕЛЕНА – ИСТОРИЈА ЈЕДНЕ БОЈЕ

Мишел Пастуро

(уредник Бранко Кукић) - Службени гласник

Аутор текста: Наташа Ускоковић

Извор: Кућа добрих вести