Концерт ће се одржати сутра у Центру за културу „Влада Дивљан“, са почетком у 20,30 часова.
Ансамбл изводи архаичну изворну музику и плесове чангро-мађара, мањине из регије Молдова у Румунији.
Улаз на овај концерт, који ће се одржати у Центру за културу „Влада Дивљан“ који се налази у улици Митрополита Петра 8, је бесплатан.
Ансамбл „Fakutya” из Будимпеште је формиран од чланова неколико бендова, са циљем да изводе очаравајуће игре и музику Чанго-Мађара из Молдавије у Румунији.
Чанго-Мађари живе северозападно од Црног мора, дуж реке Сирет, Прут и Тазло. Њихова култура је толико традиционална, дијалекат им је толико архаичан и у опасности од асимилације, да их убрајају у угрожене културе Европе и света. Комисија за Културу, Образовање, и Науку Савета Европе је је 26-ог априла 2001. године усвојила нацрт извештаја о заштити Чанго-културе. Историјска позадина: Чанго-Мађари никада нису припадали територијалном подручју Краљевине Угарске, па чак ни Трансилванији. Вековима нису имали образовање на мађарском језику, а њихов идентитет се испољава пре свега кроз римокатоличку вероисповест у румунском окружењу.
Историја Чанго-Мађара може се пратити уназад до доласка Мађара у Карпатски басен. Иза планинских венаца од источних Карпата, мађари који живе у региону Bakó (населили су се у овој области у неколико таласа. О пореклу молдавских Чангоа који живе на овом подручју, названој у мађарској историји „Еtelköz”, се родило много теорија. Неки историчари претпостављају да их можемо сматрати преосталом групом освајача Мађара који су остали у Etelköz-у око 9-10-ог века, или пре. Први записи о овој заједници међутим датирају из 13-14.века.
Вишевековна, веома интензивна асимилација румунског окружења није могла да елиминише ову мађарску заједницу чак ни до 21. века. Притисак на ову заједницу и асимилација је и данас изузетно снажна. Заједница Чангоа из Молдавије, који још говоре мађарски језик данас броји тек око 40. 000 душа.
Због изолованости, Чанго-Мађари из Молдавије очували су веома архаичну мађарску духовну културу. Њихов дијалекат је верзија средњовековног мађарског језика. Овај језик је опстао због непостојања образовања на мађарском језику тј. њихов дијалекат није прошао кроз фазу обнове језика. Њихове народне песме и баладе се убрајају међу најстарије у Карпатском базену, носе многа обележја средњевековне европске културе. Наравно, то не значи да на њих нису утицали неки ефекти спољашнег света, они певају архаичне народне молитве и песме, али понекад и музику новијег стила. Њихове игре су типично кружни плесови (попут кола), у које су уткани поред мађарских, и румунски и други балкански елементи. Народни инструменти Чанго-Мађара из Молдавије су: фруле, кавал, виолина, кобза (врста лауте) и чангоски тапан.
Havay Viktória се срела први пут са народним песмама Чанго-Мађара као дете, које су јој касније, већ као етнографу, постале истраживачки простор. Издала је безброј ЦД-а, на којима пева уз пратњу народних оркестра Csürrento, Tallabille и Horsa 2012.године је награђена са ансамблом Tallabille са одликовањем " Млади мајстор народне уметности".
Фолк група „Fakutya“ свира народну музику Чанго-Мађара од 2000. године на концертима и приликом међународних наступа у оквиру тзв. táncház-покрета. Чанго музички свет интерпретирају младалачким хумором, са несто зачина из Будимпеште. Оркестар и певачица наступају заједно од 2013. године, повезали су песму и музичку пратњу ради промовисања културе Чанго- Мађара, како у Мађарској тако и сиром света.
Извор: Кућа добрих вести