Кућа Добрих Вести

Login

Заоставштина Милована Глишића у „Адлигату“

Оцените овај чланак
(3 гласова)

RukopisMilovanaGlisicaБЕОГРАД - Удружење за културу, уметност и међународну сарадњу „Адлигат“ (Библиотека Лазић, Музеј књиге и путовања, Музеј српске књижевности) примило је на поклон од антиквара Филипа Томашевића део новопронађене рукописне заоставштине и документације Милована Глишића (1847-1908), важног српског књижевника познатог по приповеткама "Глава шећера" и "Прва бразда", дугогодишњег драматурга Народног позоришта и помоћнка управника Народне библиотеке Србије.

 

 

Глишић је у XIX веку био најзначајнији српски преводилац са руског и француског језика и у том периоду био је најзаслужнији за упознавање наше публике са руским класицима. Својим делима је знатно утицао на развој српског књижевног језика и стила.
У преузетом рукописном фонду налази се неколико приповедака у рукопису, за које стручњаци тек требају да утврде да ли се ради о објављеним или необјављеним Глишићевим делима, али је проналазак ових рукописа свакако значајан догађај за српску књижевност.


У поклоњеној архиви налазе се документа у вези са Народним позориштем и Српском књижевном задругом, која су од значаја за проучавање историје ове две институције.


Овом приликом Удружењу Адлигат донирана је и гипсана статуа жене која чита, документација манастира Фенек са потписом патријарха Германа, неколико докумената и писама српског посланства у Швајцарској из Првог светског рата, документи из архиве Срђана Прице, новинара и дипломате СФРЈ.


Међу драгоценим поклонима налази се и нацрт за иконостас прве православне цркву у Прагу Свете Вуковића – после више векова 1920. године на српску иницијативу поново је успостављена православна црква која је током својих првих година била у надлежности Српске православне цркве.


Председник Удружења Адлигат Виктор Лазић, захвалан је на поклону антиквару коме је продаја оваквих колекција посао, сматра да сви који се баве прометом културних добара требају да имају свест о значају предмета којима располажу за културу и историју наше земље. Суштински значај ових збирки исувише је велики за све нас, да би се могао материјално изразити.


Легат песника Божидара Ковачевића


„Адлигат“ је примио на поклон и три хиљаде публикација из библиотеке Божидара Ковачевића (1902-1990), песника, есејисте, преводиоца, књижевног критичара, аутора запажаних студија из историје књижевности, професора, управника архива САНУ, васпитачa престолонаследника Петра II Карађорђевића.


За време немачке окупације Божидар Ковачевић је био у логору на Бањици зато што је одбио да потпише „Апел српском народу”. Студент Сорбоне, најпознатији je по својој поезији, али је писао и приповетке. Његова дела су превођена на енглески, немачки, руски, бугарски, чешки, мађарски, немачки, словачки и словеначки језик.


Поклон ће чинити посебну спомен збирку. Поклоњена библиотека садржи посебно значај фонд француске литературе и српске књижевне периодике.

 

Поклонодавац је ћерка Божидара Ковачевића, Тијана Ковачевић, која се већ годинама бори да име њеног оца не буде заборављено. На овај важан корак одлучила се уз посредовање једног од оснивача Адлигата и почасног председника Српског библиофилског друштва Срђана Стојанчева.

 

Извор: Кућа добрих вести


Последњи пут измењено среда, 13 септембар 2017 12:20
Маja Јованов

је рођена 1977. године. Она је новинар са вишегодишњим искуством у праћењу реалног сектора, процеса приватизације и тржишта капитала. Сарађивала је и писала за дневне листове и економске магазине. Активно пратила значајне економске форуме и скупове, како у Србији, тако и у иностранству. Данашња интересовања су јој усмерена на интернет и мултимедијални приступ информацијама.

Остави коментар

Поља обележена (*) су обавезна. Основна употреба HTML кода је дозвољена.

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија