Професор историје у Француској школи у Београду, Флоријан Ербер, изнео је своје гледиште о Афери Драјфус у којој су, према његовим речима, одлучивали антисемитски ставови великог дела француске интелигенције међу којима су и имена великих уметника, па и сликара импресиониста чија су платна обележила читаву једну епоху дајући печат јавном мишљењу.

Говорећи о личностима које су се определиле за истину и оставиле по страни политичку климу и антисемитизам, Ербер је изнео и неке личне закључке, према којима су са јавне сцене уклоњени противници пресуде Алфреду Драјфусу.

Није поштеђен ни чувени књижевник Емил Зола који је својим јавним иступом и новинским текстом „Оптужејем“ (J'accuse) устао у одбрану француског официра и његове породице. Емил Зола, како је рекао Ербер, преминуо је изненада у својој кући под неразјашњеним околностима.

Драјфус је оптужен 1894. године и осуђен због шпијунаже у корист Немачке, а трагови кривотворених доказа, како је касније закључено, упућивали су на Врховни штаб француске војске у коме је капетан Алфред Драјфус био једини Јеврејин.

Исте године, пуковник Мари Жорж Пикар, шеф противобавештајне службе, открио је правог кривца, мајора Фердинанда Естерхазија. Генералштаб је, међутим,  забранио даљу акцију, ослободио кривице Естерхазија а пуковника Пикара преместио у Тунис.

Алфред Драјфус је потпуно рехабилитован 1906. године, унапређен у мајора и одликован легијом части. Учествовао је у Првом светском рату и 1918. унапређен у чин потпуковника!

Пјер Беле из регионалне канцеларије за борбу против организованог криминала Југоисточне Европе, говорио је у Француском институту о афери Сезнек која, такође,  заузима важно место у историји правосуђа. Гијом Сезнек осуђен је за убиство убиство политичара Кемнера, чије тело никада није пронађено.

Упркос одсуству валидних материјалних доказа и Драјфус и Сезнек осуђени су на доживотну робију коју су издржавали у Гвајанском затвору, а потом на Ђавољем острву Гвајане.

Обојица осуђених, њихова одбрана и породице тврдили су да су невини, што, међутим, није утицало на исход пресуда.

Беле, претходно истражни судија Француске, истакао је да су ове аве афере, као и многе друге о којима се мало зна, допринеле, у сваком смислу, развоју права и наших друштава.

Ове две бурне приче, које су својевремено поделиле француску јавност, инспирисале су многе писце и филмске ствараоце.

Активности Француског института у наредном периоду

Француски институт  у Београду наставља са својим активностима, предавањима, трибинама и изложбама... У току је и изложба графита у галерији Института у Кнез Михајловој улици.

Извор: Кућа добрих вести