Бајковита романса између неме девојке и рептилског створења, велики је победник 90. церемоније доделе Оскара, награда америчке Академије филмских уметности и наука.
Тај филм је био фаворит вечери са 13 номинација а на додели је освојио четири Оскара, укључујући за најбољу режију, чиме је Дел Торо постао трећи мексички редитељ који је освојио награду у тој категорији.
Дел Торов жанровски хибридни филм чија се радња одвија '60. година прича је о односу чистачице у лабораторији (Сали Хокинс) и чудовишта нејасног порекла које ЦИА држи заробљено у танку с водом.
Овај фаворит за Оскара добио је Златног лава на 74. филмском фестивалу у Венецији, а реакције критике биле су еуфоричне. “Облик воде” има 92 одсто позитивних критика на метастраници филмске критике Роттен Томатоес, а истакнути коментатори костатовали су да је “Облик воде” најбољи Дел Торов филм након легендарног “Пановог лавиринта”. Овај број номинација зато и није велико изненађење.
Како наводе критичари"Облик воде" обједињује елементе драме, научнофантастичног филма, бајке и романтичне комедије у Балтимору у време Хладног рата и претежно се дешава у три простора: тајној подземној лабораторији у којој раде научници које запошљава америчка војска, уз понеког руског шпијуна, у стану који чистачица Нема Елиза дели са ентузијастичним а безуспешним уметником илустратором Жилом, у Елгин театру, који поред тога што пушта филмове, понекад пропушта и воду која цури из стана изнад, у коме живе педантна и ћутљива Елиза и уметник. У филму је у функцији и неколико краћих снимака на локацијама у тајанственим ентеријерима и позоришно представљених призора у екстеријерима типичним за места где се размењује шпијунски материјал и ефикасно елиминишу шпијуни издајници.
Овакву материјалну основу филма Гиљермо дел Торо испуњава духовима, понекад и утварама познатих и у историји филма коришћених образаца: у "Облику воде" сусрећу се Андерсенова: "Мала сирена", "Лепотица и звер", "Кинг Конг", "Франкенштајн", његов филм "Панов лавиринт"…
"Облик воде" Дел Торо описује као "бајку за тешка времена".
"Уколико останете чисти и одани својој вери, у оно у шта верујете - у мом случају, у чудовишта - можете све да постигнете", рекао је Дел Торо када је преузимао награду на Венецијанском фестивалу.
Ни Дел Торо не уме сам да објасни којег је жанра његов филм: то је микс трилера, мјузикла, драме, мелодраме, прича о монструмима. Бајка, како би рекао Дел Торо.
"Ова идеја је била у мени већ неколико деценија", рекао је Дел Торо. "Почео сам да пишем сценарио 2012. до 2014. и имао сам целу причу, осим руских шпијуна"
Усред свемирске трке са Русима, Американци стварају морско створење, креатуру, њихово тајно оружје које планирају да пошаљу у свемир и оно доживљава неку чудну и уврнуту љубавну везу са чудном радницом Елис.
"Прелепа ствар у вези са овим бићем јер је нека врста Микеланђеловог Давида тих створења. Он је апсолутно прекрасан у сваком погледу, у сваком скулптурном детаљу".
Оно може да комуницира без речи, и тако се повезује са јунакињом Елисом. Обоје немају моћ говора, али разговарају без иједне изговорене речи.
"Филм је о повезивању са "другима". Идеја емпатије, идеја како смо потребни једни другима да преживимо. И зато је оригиналан наслов за сценарио док сам га писао био Бајка за тешка времена, јер мислим да је овај филм супротност цинизму и разједињености коју осећамо свакодневно".
Он у филму као и у Пановом лавиринту кокетира са идејом живота после смрти, иако не верује у њега. "Не верујем да има живота после смрти, али мислим да нам то постаје јасно све у последњем минуту наших живота. Све што постигнете, нестаје. Остајете са својим делима, и са оним што нисте урадили. А тај тренутак јасноће даје вам мир или најстрашнији страх јер коначно схватите ко сте".
Када погледате филм питање које ћете поставити себи је: према коме осећам овакву љубав?Да ли је могуће волети без речи?Да ли је могућа нема љубав?Шта је у овом филму форма а шта садржај љубави?Сви смо ми неки „облик воде“ и то је заједнички садржилац свих живих бића на овој планети. Љубав незна за границе. Можемо волети и чудовиште, само ако препознамо у њему чудовишну душу!
Извор: Кућа добрих вести/Недељник