Кућа Добрих Вести

Login

tamarapanjicНа последњој седници НАЛЕД-а изабрано је ново председништво Савеза за храну и пољопривреду.

Објављено у Пољопривреда

poljorpivredakesicdfdfdfdfЕУ инфо центар, у сарадњи са Европским покретом у Србији, одржаће онлајн дебату "Пољопривреда и инвестиције у Србији" у уторак 22. септембра, у 11 часова.

Објављено у Пољопривреда

unspoljoprivredadfdfdfdУдружење новинара Србије (УНС) расписује конкурс за четири млада новинара/ке и студенте/киње новинарства мотивисане да истражују путеве новца државних субвенција и трошење буџетског новца у пољопривреди.

 

Позивамо младе новинаре и студенте новинарства да истражују трошења буџетског новца у пољопривреди Позивамо младе новинаре и студенте новинарства да истражују трошења буџетског новца у пољопривреди.

 

Одабрани студенти/киње и млади новинари/ке имаће прилику да на истраживачким причама раде са искусним колегиницама и колегама и са њима заједно објаве податке до којих су дошли.

 

Истраживачке приче УНС ће објавити на сајту и друштвеним мрежама.

 

Биографије са кратким мотивационим писмом које не прелази 2000 карактера треба послати на имејл Ова адреса ел. поште је заштићена од спамботова. Омогућите JavaScript да бисте је видели. до 20. септембра 2020. године.

 

УНС ће на истраживачким причама радити у оквиру пројекта "Трагом буџетског новца - новинари истражују, а грађани сазнају како се троши новац у пољопривреди" који је подржао UNDP.

 

Извор: Кућа добрих вести/УНС

Објављено у Култура

novosadskisajamggggggМеђународни пољопривредни сајам планиран од 12. до 16. септембра на Новосадском сајму, неће бити одржан.

Објављено у Пољопривреда

PortadadfdfdfdfdfГрад Београд je расписао конкурс за подстицаје у пољопривреди у вредности од 193.510.000 динара.

Објављено у Пољопривреда

poljoprivredapandmeija434343434У организацији Новосадског сајма, а уз подршку компаније Color Media Communications у понедељак 18. маја са почетком у 11 сати одржаће се онлајн конференција "Пољопривреда после пандемије".

Објављено у Пољопривреда

poljoprivrednikkkkkkkПраво на фискалне олакшице и бесповратну директну новчану помоћ државе у износу минималца за исплату зарада током три месеца, поред привредних друштава, имају и српски ратари, сточари, повртари и воћари.

Објављено у Пољопривреда

epijacasaasdff3434343434Електронска пијаца Србије на којој грађани могу да купе воће, поврће, месо, сиреве, млеко, јаја, мед И друге традиционалне прехрамбене производе и да им робу испоруче произвођачи или курирске службе, почела је да ради тачно у подне.

Објављено у Пољопривреда

lizaaaaaaКанцеларија за младе општине Ивањица учествује у пројекту "Пољопривреда је спремна за иновације" који спроводи Омладински клуб Нови Пазар у партнерству са Удружењем младих агронома.

Објављено у Млади

lesnikovizasadi344343Производња лешника, руколе, кукуруза и шећерне репе доносе највећу зараду произвођачима, резултати су студије "Где је профит у пољопривреди?".

 

Израчунали су трошкове и могућу зараду за 38 најважнијих биљних култура. Колико су теорија и пракса блиске и постоји ли златна формула за сигуран профит?

 

Мала и средња газдинства могу солидно да зараде, али само ако о пласману робе размишљају пре него што је произведу.

 

Стручњаци кажу да пољопривредници морају да одустану од обрасца "тако је радио мој деда", да редовно прате откупне цене и од њих одузимају трошкове механизације, радне снаге, обраде земљишта, репроматеријала.

 

"Најрентабинија је производња поврћа и воћа. Пластеничка производња захтева у почетку улагања од 12.000 до 15.000 евра, међутим при добрим агротехничким мерама може да се исплати за годину дана", каже Јелена Дробњак, једна од аутора студије "Где је профит у пољопривреди", пише Курир.

 

На једном хектару руколе може да се заради чак три милиона и триста хиљада динара. Ипак, пољопривредници треба да имају у виду да тржиште још није развијено, да се рукола продаје добро, али само у богатијим градским срединама.

 

Следе пашканат, зелена салата, першун, ендивија од којих може да се приходује око милион и сто хиљада динара. Они који уложе новац у пластеник од двеста квадратних метара од парадајза могу да зараде у просеку 333.000 динара. На краставцу 135.000 динара, на паприци упола мање.

 

"Што се тиче воћа, на првом месту су наравно орах и лешник из разлога што је велика тржишна тражња, нема га довољно, увозимо га. Најмања су улагања, а највећа је добит", каже Јелена Дробњак.

 

Министар Бранислав Недимовић саветује пољопривредницима да засаде вишње и лешник.

 

"На светском тржишту свега пет посто има лешника у односу колике су потребе данас. Што се тиче других врста, ова 2020. биће добра за сунцокрет. Министарство ће ове године први пут изаћи са анализом цена, што ће бити у наредним данима", рекао је Недимовић.

 

Ко има времена да чека неколико година до пуног рода, са једног хектара под орахом може да заради око милион и милион и 80 хиљада динара, од лешника око 700 хиљада динара. Следи малина са зарадом од око пола милиона динара.

 

Познаваоци кажу да ће откупна цена црвеног злата ове године бити рекордно висока.

 

Да ли из реалне рачунице утемељене у пракси или можда из жеље да избегну урок, тек, калкулација пољопривредника није толико оптимистична.

 

 

Објављено у Пољопривреда

...:::.„Кућа добрих вести“ не сноси одговорност за садржаје линкова који воде на друге интернет странице (спољашње везе) .:::... © Кућа Добрих Вести 2015

Врх Десктоп верзија