Према речима Миловановића, кустоса Музеја примењених уметности у Београду , конференција је значајна јер ће се на њој појавити више од 80 научника и интелектуалаца из света и Србије који ће покушати да својим виђењима и понуђеним одговорима допринесу одгонетању тајни винчанске културе, порекла Словена, српских корена и многих других још неодговорених и отворених питања из далеке прошлости људске цивилизације на овим просторима.
Један од најважнијих гостију овог скупа  биће Анаталиј Кљосов, руски академик који ће покушати да одбрани тезу да је Балкан колевка и срце словенства, предочава Миловановић.

„Кљосов је познати генетичар, предавао је и на Харварду и његова теза је да су Словени са Балкана отишли у друге крајеве, до крајњег истока Азије, по Европи и на југ Азије.Ту је реч о науци, ту нема никакве преваре нити мистификације“, тврди Миловановић.
На конференцији ће бити представљени и радови савремене интердисциплинарне школе која се бави генетиком, физиком, математиком, лингвистиком и темом генетског порекла Словена.

Миловановић је уверен да је конференција успела и пре него што је отворена, јер је сакупљен материјал и објављен резиме радова свих њених учесника.

Ставити Лепенски вир и Винчу под капу УНЕСКО-а

„То су резултати истраживања људи који су се тиме озбиљно бавили. То нису шарлатански радови, научно фантастичне приче, већ нешто што је научно утемељено. Залагао сам се од почетка да је један од наших задатака да покренемо српску јавност да изврши притисак на институције, да се крене у процес проглашавања „Лепенског вира“ и „Винче“ за споменике од значаја за светску баштину, да уђу под капу УНЕСКО-А (UNESCO).

Миловановић каже да се у српкој јавности већ полако мења перцепција и ствара критична маса људи који се залажу за промену приступа досадашњим пласираним истинама о нашој култури, језику, пореклу, идентитету. Он сматра да је погрешно постављена теза да је онај ко се за такве идеје бори „обојен“ националним бојама.

„Замислите било који народ у Европи или у свету који нешто што је старо 10.000 година није ставио под заштиту. Нешто чему сви скидају капу, клањају се пред нашим „Лепенским виром“ i Винчом. Поступак заштите није покренут, а 50 година је прошло од како је то налазиште откривено, а више од 100 година откако је пронађена „Винча“, указује он.

Према речима Миловановића,  у сваком нормалном друштву култура иде испред свега, „јер култура показује да сте ви неко и нешто. Ако сте разоружани, ако лоше говорите, ако сте лоше одевени, ако сте боси, ви сте дивљак за неког саговорника из цивилизованог света. Морате да идете са аргументима које је ваш народ произвео у својој дуготрајној историји, дугој 12.000 година“.

На томе што имамо, тврди он, позавиделе би нам друге нације. Нико, рецимо, не помишља да направи аеродромску писту за мале авионе у Лепенском Виру, да направи хотел, реконструише њихов некадашњи јеловник и понуди га гостима, изгради путеве и да на тај начин промовише нашу земљу и развија културни туризам.

Век ревизије знања и историје

Цивилизација Словена на различитим пунктовима ове планете је оставила високе резултате, пуно споменика је сачувано без обзира што је велика количина уништавана у различитим периодима историје.

Али, ипак, на питање због чега се ми данас бавимо питањима идентитета, порекла, корена, Миловановић одговора да „нас не мучи питање, јер, они који знају знају, они који не знају неће знати још доста дуго“.

„Сада живимо у веку, за који смо претпоставили да ће бити век ревизије знања. Доћи ће до решавања различитих ситуација, па и ових непријатних. Срби су чудан свет, једини народ који нема речник свог језика. Сви на планети, па чак и племена изгубљена тамо негде у Новој Гвинеји имају свој речник, а ми немамо речник свог књижевног језика“, тврди овај историчар уметности.

„Нема енциклопедија, лексикона, оно што је најнеопходније. Језик је основа свега и у њему се крије историја, предање, стара вера, обичаји. Све је у језику спаковано и ко то уме да чита он ће свашта разумети“, наводи он, уз напомену да је прекрајање историје било нешто чиме су се сви на свету бавили, али Срби су, чини се у томе, највише страдали.

„Шта се нама догодило пре 200 година када је Србија почела да се ослобађа од Турака. Кнез Милош је први од свог новца слао талентовану децу на школовање у Беч, Берлин, Грац, Минхен. У то време профилисала се Бечко-берлинска историографска школа, која је имала задатак да историју Словена поништава на сваком кораку. То се дешавало не због нас већ због Руса. Руси су у то време у великој експанзији и они су покушавајући да зауставе Русе урадили једну опструкцију, интелектуални атентат. Уништавали су се споменици, фалсификовала документа, како би се минимализовала историја Словена. У великој мери су успели у томе. За нас је најстрашније што су та наша деца, која смо ми послали на школовање, била у жижи тих догађања. Попили су ту „прљаву воду“ и пренели је овде. И што је апсурдно, ми смо сада највећи бастион те антисловенске, антисрпске приче “, категоричан је Миловановић.

У целој тој сторији, апсурдно је рецимо то, наглашава он, да нас у нашим школама уче да су Словени дошли у шестом веку на Балкан из руских, закарпатских области, а да истовремено руску децу уче да су њихови дошли у шестом веку, са Балкана, са Подунавља. Он истиче да је сада веома тешко исправити точак историје, чак и ако је та „нова“ историја потрекпљена аргументацијом и доказима.

„Мора дуго времена да прође и да се потроши много енергије и труда да се ствари ставе на право место. Врло добро су знала господа која су пројектовали ту причу да они који немају корен не могу постати народ. Исто као што биљка која нема корен, она је коров најчешће, у најбољем случају тиква. Увек морате да имате јако добру везу са прецима да бисте се добро осећали, да бисте имали своје достојанство, однос према свету, да можете друге људе да погледате у очи, а не да гледате доле као неко мање вредно биће“, закључује он и оптимистично најављује да долазе боља времена, јер се већ препознаје критична маса људи у друштву која је спремна да се за ту истину бори.

Изложба „Преносиоци ватре“

У Галерији Прогрес до 24. септембра траје изложба „Непрекидност уметности „Лепенског вира“ и Винче под називом „Преносиоци ватре“. Један од циљева ове изложбе је и да „појача ефекат“ научне конференције која се одржава овог викенда, али и да посетиоце подсети на наше археолошко, културно и уметничко наслеђе. Најважнија је арехолошка поставка са предметима нађеним у Винчи. У тој поставци половина су оригинални предмети који су добијени од приватних власника и музеја у Пожаревцу. Има око 130 експоната, од којих су неки стари седам до осам хиљада година пре нове ере.

Ту су још и ликовна дела наших домаћих стваралаца (Драгана Бартуле, Михајловића Миленка, Љубице Мркаљ), фотографије Рајка Каришића. Ту су и предмети који чине основу наше традиције - ћилими, опанци, чарапе у којима се, према речима, Миловановића „крију кључеви који су срце наше цивилизације“.

„У тим орнаментима се крије једна криптована велика прича коју још нисмо успели да рашчивијамо. Сваки експонат на изложби има своју причу, разлог зашто је ту. Он није ту случајно“,објашњава Миловановић

Према његовим речима, изложба је веома посећена, о чему сведочи и чињеница да је 5.000 примерака каталога подељено посетиоцима у прва три дана. Интересују се све генерације, а овакви догађаји као што су научна конференција и изложба могу да пробуде знатижељу публике да се даље едукује и сазна нешто више о својој историји.

Миловановић најављује да ће следеће године направити Светску изложбу са сличном тематиком са ствараоцима из земље и света и да ће окупити ствараоце које ниједна државна институција не може да окупи на једном месту. То је уједно и његова добра вест  у најави.
„Све ово што видите почива на љубави и разумевању међу људима. Ту нема никаквог профита и мислим да је ово крунски догађај ове године у Србији, бар када је о култури реч“, сматра Миловановић.

Извор: Кућа добрих вести