Једнодневну бесплатну конференцију "Lead by learning" организовала је студентска организација AIESEC у Србији, која је препознала континуирано учење као тему коју треба покренути у српском друштву.

"Целоживотно, стално учење је у ствари једини начин да помогнемо сопственој држави, да се живи боље и да идемо у корак са будућношћу и бољим и здравијим животом", поручила је Михајловић на скупу "Lead by learning" у Задужбини Илије Коларца.

Она је истакла да је Србија данас, уместо да буде земља бескрајних могућности, место где су дубоко укорењене социјална и економска криза које производе сиромаштво, одлив мозгова, свеукупуни пад мотивације...

Према њеним речима, они који развију навику целоживотног учења и рада често напусте Србију и оду да живе у иностранству, а српска власт данас покушава да поново поврати систрем вредности који неће дозволити да се такве ствари дешавају.

Министарка је истакла значај борбе против корупције која је дубоко укорењена у друштву, као и да коруптивни систем мора бити замењен ониме у коме се вреднују поштење, знање и рад.

Михајловић је истакла и да је поносна што је Србија организатор скупа, као и да је она, као универзитетски професор, потпуно свесна важности целоживотног учења.

"Ви сте лидери сутрашњице, а лидери инспиришу људе. Не само своје колеге, већ и људе у својим заједницама. Треба да тежите да постигнете моћ ауторитета, а она долази само из знања", нагласила је министарка Михајловић.

На данашњем скупу студенти су дискутовали о образовању, усавршавању и личном напретку, а један од учесника конференције Немања Јовановић истакао је значај тимског рада, учења и константног усавршавања.

"Ми као тим учимо о себи и другима. Не седите у углу него будите отворени и правите нова пријатељства. Данашња конференција је јединствена прилика за све нас", навео је Јовановић и сугерисао младима да деле своје знање јер ће на тај начин свет бити боље место за све људе.

Директор маркетинга компаније "Самсунг електроникс Србија" Саша Марјановић нагласио је да "учење кул", да ауторитет имају они који знају и да они који мисле да се процес учења завршава са факултетом греше.

Најмлађи говорник на скупу био је Вук Вишњић (1999) који је почео да пише блог о својим интересовањима са својих 10 година, а до 12 је користио друштвене мреже и онлајн (online) алате при догађају који је сакупио преко 300 оброка за децу у хранитељским породицама за само четири дана.

Мали Вук Вишњић је све одушевио својим пројектом перфектне, идеалне школе данас, онако како он мисли да треба да изгледа. „Разговарајте са нама, питајте нас, слушајте наше жеље и предлоге“, поручио је Вук у име своје генерације.

На конференцији учествује 450 домаћих и 250 страних студената, а скуп се организује у оквиру интернационалног пројекта "Самит глобалних лидера" (Global Leaders Summit), који окупља младе из 113 земаља у којима AIESEC постоји.

Променити застарели систем школства

Своја искуства присутнима је пренео и Стефан Палерие који је укључен у креирање и развој едукационих пројеката који имају стратешки циљ да остваре позитиван утицај на друштво у Румунији.

Стефан је помогао дизајн националног едукационог програма “Grow”, који је покренут 2010. године, да би 2011. године био награђен са три националне награде укључујући признање за најбољи програм за младе у Румунији.

“Моја прича је почела 1998 кад сам дипломирао. Студирао сам IT и био сам јако добар у томе. Мислио сам да сам најбољи на свету. Али 1998 сам био на догађају Шира слика, коју је организовао AIESEC. Питали су неког да изађе и попије пиво на бини. Тада сам схватио да човек нађе 1000 разлога зашто нешто да не уради и како лако може да пропусти прилку.Не говорим вам да се придружите AIESEC-у, придружите се било којој организацији јер ће то бити добро за вас”, поручио је Палерие присутним младим људима на Самиту.

Према његовим речима рад у AIESEC-у донео му је искуство које му је, касније у животу пуно значило. “Био сам члан AIESEC-а четири године, а затим сам основао своју организацију. Ако желите да имате најбоље пословно искуство и знање започните у интернационалној компанији. Реч је о провереном и функционалном систему“, поручио је Палерие и поручио да је лакше бити само студент, него радити поред тога.

Такође, навео је, лако је и остати у једној компанији до краја живота, али треба променити радно окружење и прилагодити се променама, ако се жели ићи напред

Међу говорницима на конференцији су били и Владимир Копрић и Горан Дмитров, творци пројекта са идејом да се најмлађима омогући едукација уз помоћ најновијих технологија, а у складу са до сада провереним методама и принципима.

Њихови пројекти “ИнтерАктивног Буквара” и “ИнтерАктивне Математике” омогућавају деци да уче онснове Српског језика и математике на забаван и занимљив начин радећи на уређајима са екранима остељивим на додир. Ови уређаји представљају већ сада нашу свакодневицу, па зашто онда не би смо омогућили нашој деци да уче на њима и да их прихвате као основни алат за своју даљу едукацију, каже Копрић.

“Основна сврха знања је да нас припреми на преживљавање. Ми смо еволуирали, али да ли је едукација еволуирала, упитали су присутне.

“Имамо компјутере у нашим џеповима, роботи истражују Марс, у школи користе исти систем писања као код пећинског човека – таблу и креду. Деца данас уместо у школама уче из филмова, прикупљају информације са интернета”, указали су на проблем ови иноватори.

“Зашто дозволити деци да користе савремене технологије.У школама је присутна само теорија. Направили смо дигитални интерактивни буквар који су дизајнирали ислустратори за децу, и написали писци за децу. За њих је ово игра, али они кроз коришћење буквара уче. За професоре је ово битно јер, могу да прате статистику напретка деце“, истакли су они.

Из собе у универзум

Мали Вук Вишњић истакао је да би волео да има професоре који ће га учити како да учи. Сам је са четири године почео да користи интернет, са пет друштвене мреже, са десет да блогује а већ са 12 ангажовао са и организовао хуманитарну акцију...

„Данас је лако. Срећан сам што око себе имам људе који ће ми помоћи да учим. Едукациони систем за мене је асоцијација на табле, књиге, професоре, дипломе. Тај систем је креиран пре 200 година. Накада је моја мама исла у библиотеку да би одрадила истраживање, данас је не морам да одем нигде а могу да посматрам универзум”, поручио је Вук.

Велики део знања које имам није стигло из школе. Волим да учим, али школу не волим. Деца је не воле зато што су затворени, ограничен је избор књига, нема праксе, ограничено је време. Требало би да буде више практичнох знања и дискусија, више дружења, ученици да учествују и креирању програма“, рекао је он.

Међу говорницима на конференцији „Lead by Learning“ у Коларчевој задузжбини био је и борац за реформе у систему образовања, оснивач креативних школа у Уједињеном Краљевству, оснивач и директор Брyанстон Сqуаре.

„Одакле је цео едукациони процес почео? Thomas Jeffrerson је рекао: креираћемо школе да обучавају људе, да уче граматику, математику, географију... Одабраћемо најбоље којима родитељји не могу да плате школу. Само најбољи ће наставити школовање до шесте године. Од 1865-2012 изумели смо струју, авион, демократзацију, интернет.. али људе образујемо на исти начин. Није ли то чудно?“, упитао се он.

Конференција о глобалним лидерима отпочела невероватним извођењем песме Wундерфулл wорлд у извођењу дечијех хора „Чаролија“

Извор: Кућа добрих вести