Студентске приче свих 12 тимова о томе како су сазнали за ово такмичење и како су решили задату студију случаја о производњи воћа и сокова у једној замишљеној земљи, која би донела одговарајући профит, објавићемо у више наставака на страницама ,,Куће добрих вести”, срећни што Србија има овако дивне и талентоване младе људе, спремне да још у току студија покажу шта су научили, борећи се тако за своје место у друштву и запослење.

Ово такмичење, иначе саставни део "EY Програма будућих лидера", које се одржава у оквиру стратегије за развој талената, у Србији је организовано по други пут.

Стипендије и могућност запошљавања у компанији EY победничким тимовима "Learn Today - Lead Tomorrow" EY омогућује двомесечну праксу у одељењу ове компаније по њиховом избору, а пет првопласираних тимова улази у процес селекције за EY стипендије током школовања, уз могућност запошљавања.

Студенти понудили иновативна и добро разрађена решења

Студија случаја, као квалитативна метода којом се изналазе решења за постављени проблем у области конкретне производње и организације пословања, од финансија и маркетинга - до пласмана и дистрибуције, даје могућност студентима да искажу своје потенцијале у анализирању уочених проблема и понуди најадекватнијих пословних модела.

Како је саопштио жири, састављен од професора факултета из Србије, Црне Горе и БиХ и угледних професионалаца из света бизниса, такмичари су имали различите приступе приликом решавања комплексног постављеног проблема и понудили су иновативна и добро разрађена решења. Ове године тема је била “Прича о Мутираба Youngberries-Fruit & Young, студија случаја".

Задатак ове студије случаја је био да се пронађе за наручиоца посла - Компанију Fruit & Young економски исплатив модел производње и пласмана Youngberry (комплексног хибрида који је настао укрштањем три различите врсте бобичастог воћа из класе Мундис: малине, боровнице и плаве купине из породице ружа).

Изузетно сам импресиониран енергијом коју су показали сви тимови током презентовања, као и иновативним решењима за постављени проблем, нагласио је Стивен Фиш (Steven Fish), руководећи партнер компаније ЕY у Србији, Црној Гори и БИХ. Драго нам је да су интересовање за ЕY студију случаја и стандарди приступању решењима све виши и радујемо се развијању пројекта ЕY студија случаја наредних година. Не сумњамо у будуће пословне успехе који очекују учеснике такмичења, а ЕY је спреман да их подржи у даљем развоју, нагласио је Фиш.

Победнички тим са ФОН-а

Победници овогодишњег финалног такмичења Ernst & Joung (EY) студије случаја су Бранислав Бандић, Андреја Срећковић и Тијана Стефановић, тим студената Факултета организационих наука (ФОН) Универзитета у Београду.

Тијана Стефановић је студент четврте године, на смеру Информациони системи и технологије. Поред студирања водила је и организацију највећег такмичења у решавању студије случаја у Европи - BBICC 2014 у Београду. Тренира веслање.

Бранислав Бандић је студент треће године, смер Операциони менаџмент. Бави се решавањем студија случаја и до сада је победио на једном регионалном и једном локалном такмичењу. Тренира одбојку за тим факултета.

Андреја Срећковић је студент четврте године, смер Менаџмент. Председник је највећег европског такмичења у студији случаја - BBICC 2015 које се одржава у Београду.

Свo троје су чланови Case Study Club-a на свом Факултету – ФОН-у.

Искрено, нисмо ни размишљали о чему би студија случаја могла да буде, каже за ,,Кућу добрих вести” Андреја Срећковић. Када смо прочитали задатке, прво смо се потрудили да јасно разумемо шта се од нас тражи. Задатак је био осмислити најбољу алтернативу производње сока и креирање стратегије стављања новог производа на тржиште.Трудили смо се да направимо баланс креативности и аналитичности и да имамо заокружену целину решења. Оно што смо прво схватили читајући студију, јесте да је неопходно саставити детаљан и тачан финансијски модел. У почетку смо мислили да ће нам то бити отежавајући фактор, јер смо са факултета чији основни фокус нису финансије већ менаџерске способности.

Озбиљно смо схватили финансијску анализу и до детаља кроз њу разрадили све елементе одрживости стратегије. Такође, дефинисали смо тактике умањења ризика и детаљну маркетинг стратегију заједно са препорукама за будућност компаније. Можемо да гарантујемо да је наше решење 100 одсто одрживо. А оно што смо кроз искуство научили јесте да је тимски дух најбитнији и да не постоји проблем који се не може решити вредним радом и вером у себе. Такав је био и наш приступ. Од почетка смо веровали у наше решење, били смо упућени у сваки детаљ и самоуверени у наступу. Мислимо да се жирију то посебно допало.

И друго место припало је студентима београдског ФОН-а

Друго место освојили су Лазар Ђелић, Јована Миловановић и Стефан Игњатовић, такође студенти ФОН-а, са смерова менаџмент и информациони системи. Стефан Игњатовић за наш портал објашњава да су решавали кејс (студију случаја) ЕY који је захтевао у првом делу да се реши оптимална структура производње одређеног воћа у зависности од производње одређеног сока за шта су направили финансијски модел ,,који ће у зависности од одређених ограничења и одређених забрана и одређених варијабли донети оптимално решење у виду профита и прихода”.

Други задатак нам је био, додао је он, да приоритизујемо ризике за оба сценарија и где смо нашом трећом стратегијом успели да их решимо. Стратегија је била да спроведемо дугорочни маркетиншки план компаније. Бавили смо се лансирањем новог производа, новог иновативног сока који правимо користећи наше капацитете из финансијског модела. Онда смо се бавили продајом на домаћем тржишту тог сока, а након тога смо почели да тај сок извозимо. У тој стратегији смо детаљно имали одређене све маркетиншке активности, почев од циљне групе, канала продаје, дистрибуционе и логистичке мреже.

Други саговорник из другопласираног тима ФОН-а Лазар Ђелић је у вези стаклене иновативне боце за сок рекао да су сматрали да је потребно да имају и такву амбалажу пошто су већ у стратегији истакли да ће тај производ бити понос Кортуге, то јест земље у којој се студија случаја дешавала. Због тога су одлучили да је потребно направити модел тог производа да га прикажу у најбољем светлу ,,пошто се око њега све врти и да та боца представља нашу земљу у целом свету и да смо по томе препознатљиви”.                

О томе како су дошли до овог конкурса ЕY и због чега су баш студенти ФОН-а освојили прво и друго место, кажу да на свом факултету практикују решавање студије случаја и имају и Case Study Club организацију која регрутује и тренира младе људе који су спремни за такмичења како на локалном, тако и на међународном нивоу.

,,Ен на квадрат” – трећепласирана екипа у решавању студије случаја

Трећепласирану екипу чине Нађа Козловачки, Немања Михајловић и Дуња Радивојевић, студенти Економског факултета у Суботици, новосадског Универзитета.Наш тим се зове "ЕН на квадрат", пошто долазимо из Војводине, из Новог Сада (New now), објашњава Немања Михајловић. Приликом решавања студије случаја базирали смо се на финансијском делу, желећи да схватимо где лежи кључ у разликама између фиксних трошкова по јединици и варијабилних трошкова који су нам већ дати за саме бобице. Када смо схватили да је најбоље да максимизирамо месечну производњу, тада смо дошли до решења.

Након тога се лако развијала прича у правцу будућег потенцијалног ширења капацитета, односно диверзификоване производње самог сока у друге гране – слаткиша, сокова, алкохолних пића, смутија и слично, како бисмо умањили ризике.

Што се тиче имена сока ,,Вери Бери” (Veri Berry), како смо га назвали, сматрали смо да звучи примамљиво, да лако улази у уво. Предложили смо да се после три године пословања уђе у сарадњу са једном великом компанијом, EVIAN, како бисмо искористили синергијски ефекат да ,,здраво привлачи здраво”, да ,,здрава вода привлачи здрави сок, односно, здраве бобице”. Циљ нам је био да у сарадњи две врхунске светске компаније (пошто за те три године планирамо да стекнемо и светски глас) направимо једног гиганта који ће да изађе на тржиште сокова, како бисмо смањили штетност сада постојећих презаслађених и прегазираних сокова.

Жири нас је питао како бисмо смањили ризике, да ли бисмо наш производ диверзификовали на различите групе, што смо учинили и друга ствар је била, што је било веома проблематично у нашем плану, како бисмо реаговали уколико тражња буде много виша од понуде. Јер ми смо заиста лимитирани са земљом и са капацитетима. У том случају морамо да успоставимо сарадњу са нашим конкурентима и да поделимо наше откриће и нашу монополску позицију, како бисмо успели да са неким заједно задовољимо тражњу за коју верујемо да би постојала. Немења каже да су се за ово такмичење сами организовали, пошто су чули од једног колеге за ову студију случаја и веровали да могу успети. То је, како каже, једно ново, оплемењујуће искуство за њих, јер иако су сви дипломирали на овом факултету, никада до сада нису имали додир са овако нечим.

Извор: Кућа добрих вести