Недалеко од такозваног "Совиног дома" (Bogolyvar) лета 1881. године одржана су такмичења у боксу, мачевању, атлетици, пливању и гимнастици. Ово такмичење изазвало је велико интересовање грађана, што је подстакло Вермеша да са своја два рођена брата, истраје у идеји организовања још масовнијих игара.
У периоду између 1881. и 1894. године сваког лета су одржаване "Палићке олимпијске игре", које су се угасиле 1894. године. То се догодило готово у исто време, када је француски барон Пјер де Кубертен на париској Сорбони организацију првих модерних Олимпијских игара доделио Атини, постојбини античких игара.
За ту сврху Вермеш је на свом имању у околини Палићког језера уредио мали спортски центар, који је опремио са разним спортским реквизитима. Вермеш је позвао све младе да дођу у спортски центар у коме је нудио бесплатну обуку.
За развој "Палићких олимпијских игара" веома је значајан датум 25. јули 1888. године, јер је тада основано "Спортско друштво Ахил". Ово друштво је под руководством Лајоша Вермеша организовало и популарисало идеју палићких игара. На играма поред Палићког језера, паралелно са првенственим такмичењима одвијала су се и ткз. "народна" и "отворена"надметања. О њима, међутим, није остало много докумената.
Захваљујући овим Играма, већ 1884. године дошло је до наглог процвата развоја атлетике, мачевања, пливања, гимнастике, веслања и бициклизма. Тако су се, рецимо, 2. и 11. августа 1889. године на 8. Палићким играма на програму налазиле 23 спортске дисциплине са 200 такмичара.
Нешто касније, 1892. године,Вермеш је изградио бициклистичку писту, која је била дугачка 225 метара. То је, истовремено, био почетак сумрака "Палићких олимпијских игара", јер је Вермеш запао у финансијске неприлике, чиме су такмичења изгубила од свог ранијег сјаја, па о надметањима у 1893. и 1894. години, готово да ништа вредно није забележено.
Извор: Кућа добрих вести